Proslava Spasovdana

Slava prestonice – Spasovdan biće danas svetkovana u Vaznesenjskoj crkvi, gde će biti održana liturgija, koju će od devet sati služiti patrijarh Irinej, a posle toga planirana je i tradicionalna litija gradskim ulicama. Učesnici će se kretati trasom od Admirala Geprata, Kneza Miloša, Kralja Milana, preko Terazija, gde je najavljena prva molitva. Potom će vernici nastaviti Knez Mihailovom, Pariskom i Sime Markovića i tu će biti drugo sasluženje. Svečana povorka posle toga produžiće Pop Lukinom, Brankovom, Kraljice Natalije, Dobrinjskom, do Admirala Geprata, gde će biti treća molitva u sećanje na sve pale junake Beograda.

– Prestonica svoju slavu obeležava već šest vekova, a njeni domaćini su svi Beograđani, koji mogu da budu ponosni na istoriju, tradiciju, kulturu i veru. Ovaj praznik ustanovio je još despot Stefan Lazarević 1403, a u njenoj proslavi bilo je i prekida, ali se tradicija uvek nastavljala. Za nas, gradska slava nije praznik samo pravoslavnih hrišćana, jer učestvuju i katolici, predstavnici Islamske i Jevrejske zajednice, protestanti i drugi, kao i oni koji nisu vernici – naglašava Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada i domaćin sutrašnje svečanosti.

Jerej Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve, podseća da se na Spasovdan, 40 dana nakon vaskrsenja, Hrist uzneo na nebo i zato se ovaj praznik naziva još i Vaznesenje gospodnje.

– Znamo da je naš grad često rušen, ali i da je ponovo rastao iz pepela i izbor Spasovdana nikako ne može da bude slučajan. Litija je najstarija tradicija koju Beograd ima, duža od mnogih tekovina kakve postoje u evropskim gradovima – kaže Arsenijević.

Osim liturgije i svečane povorke od 20 sati u Vaznesenjskoj crkvi biće održan i koncert duhovne muzike. Za vreme litije, od 11 do 14 časova, biće zatvarane za saobraćaj pojedine ulice i kako učesnici budu prolazili, tako će biti otvarane.

U Skupštini grada podsećaju da su slavski obred i ceremonija koji su i danas aktuelni u prestonici ustanovljeni 1862. godine. Pauzu je donela 1946, a tradicija je obnovljena 1992. godine.