Предизборна кампања није довела стране инвеститоре

Из Србије је од почетка године изашло 371,6 милиона евра страних директних инвестиција, показују подаци Народне банке Србије. Подаци са којима располаже Министарство финансија су још песимистичнији, па на интернет страници ове институције пише да је одлив страних директних инвестиција безмало 400 милиона евра.

Током минуле предизборне кампање могла су да се чују обећања да ће током 2012. године у нашу земљу стићи око две милијарде долара и да ће Србија поновити прошлогодишњи успех на регионалној листи инвестиционих дестинација, када је била боља од Бугарске, Мађарске, Словачке и Словеније. Најаве о великим улагањима која су стизала од власти, али и опозиције можда ће се испунити једино ако у другој половини године „Данијели” почне производњу у Шапцу, „Бош” у Пећинцима, „Ембаси” после вишегодишњих најава у Инђији, „Сваровски” у Суботици, Дојче банка купи Комерцијалну, а у Србији се изгради један од највећих соларних паркова на свету.

Са већином ових инвеститора потписани су уговори или меморандуми о улагању, али је чињеница да ниједан од пројеката још није почео да се гради. Само неколико дана после избора, један од адута у предизборној кампањи – холандска „Кампина” која је требало да купи „Имлек” и „Суботичку млекару” саопштила је да одустаје од улагања. Без обзира на то што је Слободан Петровић, генерални директор „Имлека”, објаснио да је договор пропао јер су Холанђани „неколико пута покушали да спусте цену”, аналитичари ипак верују да је ово било једно у низу обећања која су се користила у предизборне сврхе.

Шта се, заправо, од почетка године дешавало са платним билансом земље, односно колико је новца изашло, а колико ушло у Србију.

Из иностранства је стигло 75,8 милиона евра по основу продаје државних дужничких папира, што је седам пута мање него у истом периоду прошле године. Девизе су изнете из земље за откуп акција „Телекома” од грчког ОТЕ-а и то у износу од 380 милиона евра.

Предузећа су повећала своје обавезе према инокредиторима у износу од 126 милиона евра, док су банке вратиле 149,7 милиона евра зајма, а држава 92 милиона евра.

– Није то тако црно као што делује кад се погледају бројеви – каже Иван Николић, сарадник Економског института. – Јер, инвестициони одлив настао је тако што је Србија инвестирала, а не зато што су улагачи одавде отишли. Међутим, чињеница је, да упркос најавама током кампање, нико није ни дошао. Али, једно је пропаганда, а друго је стварност – закључује наш саговорник.

Што се Александра Стевановића, сарадника Центра за слободно тржиште, тиче једно је шта политичари обећавају пред изборе, а друго како пословни људи виде нашу земљу.

– А они нас виде тако да без дебелих пара овде уопште неће да дођу. Скептичан сам да ће се ова предизборна обећања остварити. Биће добро да се бар десетина најављеног обистини. А не морамо да им дајемо подстицаје и да им плаћамо из својих џепова – каже Стевановић.

Са њим је сагласан и Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

– Тај сценарио у Србији смо већ гледали. Политичари пре избора обећавају брда и долине, па смо се и овога пута наслушали разних бесмислица. Били смо изложени жестоком маркетингу и да се трећина обећаног оствари били бисмо презадовољни. Али чисто сумњам – скептичан је Савић.

Данијел Цвјетићанин, професор на „Сингидунуму”, приметио је да постоје два начина комуникације између политичара и јавности пре и после избора. Док се првобитно обећавају куле и градови, касније се народ разуверава па се шаљу поруке да је та обећања немогуће испунити.

– То би исто било као да сам ја пре избора обећао да ћу да се залетим Ташмајданским парком и прескочим Цркву Светог Марка, а медији то пренели. Да би после тога објашњавао како је то немогуће и како нико разуман не би могао да помисли да жив човек то може – каже Цвјетићанин и додаје да је и он, као аналитичар, саучесник у тој игранци.

М. Авакумовић

А. Телесковић

-----------------------------------------------------------

Колико је пара стигло 

Званични подаци Народне банке Србије показују да се у последњих седам година, на пример, на име дознака, односно коверти које су из иностранства рођаци слали грађанима Србије, слило безмало 20 милијарди евра. За последњих десет година стигло је 17,5 милијарди евра нових кредита. Наиме, за толико су укупна коришћења страних зајмова била већа од укупних отплата главнице. У последњих седам година стигло је 13,65 милијарди евра страних инвестиција и 1,8 милијарди евра од донација.