Дијагноза

Вест да српско здравство заузима последње место међу 34 здравствена система у Европи, како га је оценила експертска организација која је за потребе Европског парламента спровела истраживање, прво нас је шокирала. Као страшна дијагноза.

Мислим, знали смо ми и сами да је стање у нашем здравству лоше, да смо сиромашни, а да је модерна медицина скупа… Нама не треба никаква Европа, ни медији, ни експертске организације да нам кажу какво нам је здравство. Ми живимо у Србији и лечимо се у њој. И знамо да предуго чекамо на терапије за лечење рака, још дуже на операције кука или срца, на снимања скенером… На трансплантације се чека годинама, осим ако се помоћ не потражи у иностранству. Али, сада је гласно и јасно речено, и то усред Брисела: Србијо, твоје здравство је убедљиво најгоре! Неко, очигледно непозван и не на баш јаван начин, проценио је наше здравство кроз 42 индикатора и известио да је Србија на европском дну.

Ту оцену смо добили, између осталог, зато што нам деца до годину дана старости умиру због лоше здравствене неге, пацијенти не добијају савремене лекове за шизофренију или Алцхајмерову болест, али ни за неке друга обољења.

Највећа тајна је и даље ко је особа (или особе) која је „филовала” странце подацима о нашем здравству. У Министарству здравља то нису успели да открију, а главни истраживач Арне Бјорнберг је у мејловима који су му послати одмах после објављивања извештаја у Бриселу одговорио да „не може да открије имена контаката у Београду, јер нису сигурни да им се не би догодило нешто лоше”, па нам је више среће пожелео у наредном оцењивању.

Није помогла ни ургенција Министарства здравља да смо у чак седам области оцењени негативно, јер нису послати подаци, као ни да смо негде добили лошу, а требало је задовољавајућу, па чак и одличну оцену. Зато су надлежни у ресорном министарству најавили да ће и званично затражити деманти.

Oн ће да буде узалудан, јер правило је једноставно: хоћете у Европу, онда вас Европа оцењује по својим критеријумима, а неко мора да буде последњи.

Наравно, није лако бити последњи нарочито у такмичењу за које не може само да се каже „важно је учествовати”. Није то такмичење у певању па да се жалимо, као што то ради Велика Британија зато што је њен певач иза певачице из Албаније.

Тако је и са Србијом. Сви лекари са којима смо претходне две недеље разговарали о овом извештају, категорични су у тврдњи да Србија није на дну и да их је оваква оцена дубоко погодила. Зато су набрајали старе и неисправне апарате, на којима није могуће збринути све пацијенте, на лоше услове рада, на сиромаштво, на лошу организацију која је проистекла из партијског бирања руководилаца у здравству. И сви од реда су рекли да када је реч о знању и ентузијазму, Србија у здравству не може да заузима последње место у Европи. Да је тако, не би нам на операцију срца стизали пацијенти из Украјине, а на гинеколошке интервенције пацијенткиње из Македоније.