Њујорк на "Обали утопије"

Свакаква чуда су у Америци могућа, па је тако маратонска драма у три дела Тома Стопарда "Обала утопије" у њујоршком Линколн центру учинила да у књижарама нестану "Руски мислиоци 19. века" и сва дела Тургењева, кога је у Новом свету ретко ко до сада и прелистао. Критичар "Њујорк тајмса" Чарлс Ишервуд није очаран овим позоришним догађајем за који се у Њујорку унапред тражила карта више. Чак је написао да је "Утопија", иначе премијерно изведена у Лондону још пре четири године, дошла у Њујорк као "расплинута инертна неразумљива надгробна плоча оралне историје".

У комаду нема, по мишљењу критичара, ни водећег мотива, ни јаке нарације, ни емотивног набоја… Али, публика Њујорка је без по муке прогутала недостатке, неутољиво у ово време жељна идеала и снова, чак и ако они долазе из јеретичне руске илузије, прерасле у бродолом комунистичке утопије крајем двадесетог века.

Историјске поруке

"Обала Утопије" говори о групи руских интелектуалаца из деветнаестог века, који се састају по салонским кружоцима и дебатују о политици и филозофији намерни да промене политички систем. "Утопија" се на њујоршкој сцени изводи у три дела. Први, "Путовање", смештен је у руску провинцију, у Москву и Санкт Петербург, а премијерно је игран 27. новембра; "Бродолом" је отпочео месец дана касније, а одвео је јунаке ове приче у Дрезден, Париз и Ницу, док је трећи део трилогије везан за Лондон и Женеву и тек треба да доживи њујоршку премијеру 18. фебруара. Ова три комада смењиваће се све до 13. маја, док ће суботом, од пролећа, њујоршка публика моћи да види маратонску трилогију која ће, из једног дела, трајати читавих осам сати. Трилогију је режирао ветеран са Бродвеја Џек О’Брајен, а на њој је упослио екипу од 44 глумца.

И пре него што је на репертоар Линколна стигло "Избављење" као завршни део ове представе која историјски претходи совјетској револуцији, по Њујорку су откупљене све "Пингвинове" књиге "Руских мислилаца 19. века" аутора Исаије Берлина. Убрзо затим, дела "Руски мислиоци" нестала су и из Вашингтона. Америчка политичка престоница одувек је ослушкивала одјеке њујоршких културних бубњева, иако су је многи уметнички догађаји заобилазили, или би у њу дошли тек када би се даске на Бродвеју добро излизале.

Као додатну литературу за оне који би да даље истражују историјске поруке ове представе, аутор програма препоручује, уз "Руске мислиоце", и дела Тургењева за кога кажу да је најмање читани руски писац у САД. За опис апстрактног умовања о судбини домовине, Нова Америка никада до сада није имала разумевања, али су овога пута "Очеви и деца" распродати. Жеђ за руским интелектуалцима из деветнаестог века није тренутно у Америци могуће утолити ни преко Интернета. Јер, на поруџбину преко "Амазона" се чека и по неколико недеља.

Комплекси и незнање

Скептици ће успех лоше представе и распродају руских књига приписати комплексу америчке интелигенције која признаје да су Американци неначитани, нарочито када је реч о страној литератури и филозофији. Ишервуд, чак, претпоставља да су многи изашли после представе збуњени што је не разумеју, потајно окривљујући себе за незнање. У Америци је, иначе, и "највиша" филозофија тако представљена да је схватљива и људима са скромним образовањем.

Тешко да су Американци одустали од ове, тешко стечене, тековине само ради једне представе. Пре ће бити да су, поучени недавним горким искуствима (тероризам, ратови, Катрина и друге природне катастрофе) истанчали свој сензибилитет за утопије свих врста. Па, чак, и за ону совјетску, која је овде упорно и масовно одбацивана као највеће зло. Биће да им се умовање о судбини сопствене домовине, више не чини тако јаловим и измештеним како им се некад привиђало док су се у потпуности препуштали просперитетном убрзаном ритму своје свакодневице. Да ли су већ препознали да је и америчка утопија доживела бродолом?