Све моде пролазе, само вино остаје

Уз подсећање да „све моде пролазе, само вино остаје”, јуче је у Београду завршен званични програм 47. Светског конгреса међународних винских витезова. Љубитељи виноградарства из различитих делова света протеклих неколико дана били су гости Србије, односно српског конзулата удружења Европски вински витезови „Свети Георгије”.

Вински витезови, сомелијеи и познаваоци вина који су чланови овог удружења поновили су да је њихов задатак да шире винску културу, што је и сврха њиховог конгреса у Србији. Упознавање са српским сортама вина започели су у војвођанским виноградима, винским подрумима и винаријама. За крај, односно за јучерашњи скуп у Београду, остало је предавање професора Пољопривредног факултета Слободана Јовића. Он није желео да госте оптерећује хемијским формулама, већ их је подсетио на изреке великих писаца, филозофа и мислилаца о овом пићу.

– Ово је једино пиће које има културу. За постојање пивске или ракијске културе за сада нисам чуо – казао је Јовић.

Информишући винске витезове о виноградарству у Србији, Дарко Јакшић из Министарства пољопривреде казао је да је ова пољопривредна грана стара колико и насеобине, односно да су још Римљани овде успешно справљали вино.

– Данас се у Србији виногради простиру на 56.443 хектара површине – рекао је Јакшић.

– Раније смо више извозили вино, док га у последњих десет година више увозимо. Ипак, и овај тренд се мења, јер расте наш извоз у ЕУ и Русију, а пада увоз из земаља из којих највише увозимо, Македоније и Црне Горе.

Конгресу је присуствовао и председник удружења Европски вински витезови „Свети Георгије” Клод Жос који је поновио мото федерације: ширити културу вина и круг познаника.

– Вино је душа и дух пољопривредних производа – поручио је Жос и додао:

– Овде смо да бисмо размењивали знања о нашим винима и учили, а не да бисмо се такмичили.

Свака земља учесница је током скупа могла да покаже своје најбоље сорте. Тако је било и са представницима Мађарске у чије име су се појавиле „витешкиње вина” из удружења „Панонија”, на челу са Илдиком Кемењ.

– У Мађарској се углавном пију неквалитетна и вина средњег квалитета, али повећава се број потрошача који знају да препознају и цене квалитетно вино – каже Илдико Кемењ.

Од осталих витезова и конзула, између осталих, појавили су се и они из Аустрије, Словеније, Шпаније, Швајцарске, Јапана, и америчких држава Калифорније, Орегона и Вирџиније. Њихов домаћин, председник српског огранка удружења винских витезова, Александар Којић каже да је ово био скуп следбеника Бахуса, римског бога вина.

– Хтели смо да им покажемо наша вина. Србија има винску културу, јер она води порекло од античког времена преко средњег века и наших великаша који су производили вино до данашњих дана – примећује Којић и закључује:

– Наравно да нисмо на истом нивоу као Французи, али трудимо се да их пратимо.

----------------------------------------------

Србија упала уместо Португалије

Конгрес је светске познаваоце вина упознао са сортама које данас најчешће успевају у Србији: тамјаника, сремска зеленика, ружица, багрина, пловдина, прокупац, вранац.

Србија је тек прошле године постала чланица светског удружења винских витезова, па је доста неуобичајено што је одмах постала домаћин скупа.

– Нико од нас из Србије није раније присуствовао светском конгресу, али смо прошле године добили прилику да организујемо скуп, када се Португалија предомислила и замолила да нека друга земља буде домаћин. Онда је Словенија предложила Србију – објашњава Александар Којић.