Анализа гена одређује терапију

Наука је потврдила – терапија која неким пацијентима помаже, на неке болеснике не делује, а појединимa може и да шкоди. Разлог за то јетај што сваки има непоновљив запис у својим генима, па и онај који је битан за толеранцију на лекове. Пошто људи немају исти генетички запис, јасно је да различити лекови и различите дозе таблета не делују исто код сваког од нас.

Због тога велику улогу има фармакогеномика, која изучава варијације у генетском запису и на основу њега даје предвиђање о ефикасности и токсичности лека за одређеног пацијента. Стручњаци из ове области сматрају да је циљ савремене медицине да се терапија прилагоди појединачно сваком пацијенту како би лечење било што ефикасније, а токсично деловање лекова искључено.

Како објашњава професорка др Соња Павловић, из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, јуче је на скупу Дан фармакогеномике први пут представљен генетски запис о 50 представника српске популације, који је анализиран на 250 такозваних маркера који су важни у области примене лекова.

– У првој анализи смо видели да је наша популација специфична за неке маркере. Рецимо, у анализи једног лека за терапију колоректалног карцинома видели смо мутацију у гену који је битан за метаболизам тог медикамента, па рецимо неким пацијентима зато он не одговара. Било би добро када би тестирање постало обавезно за све људе који треба да примају тај лек код нас – нагласила је Павловићева, која сматра да би ове информације могле да послуже и при састављању листе лекова која одговара генетичком профилу српске популације.

Фармакогеномика је потпуно променила концепт у медицини и фармакологији, од старог увреженог мишљења: „иста доза одговара свим пацијентима” или „доза лека се одређује методом покушаја, промашаја и подешавања”, ка новом концепту – „подешавање избора лека и дозе према специфичном генетском запису пацијента”.

– Неопходно је ове генетичке анализе увести у клиничку праксу. Тестирање се ради у нашој установи и резултате особа добија за два, три дана, а приступачни су, јер коштају око три, четири хиљаде динара – објаснила је Павловићева, додајући да су генетичари и лекари у Србији увели фармакогеномичке тестове међу првима у Европи.

Дан фармакогеномике је пре Србије, организован само у Грчкој, Италији и на Малти, како би стручњаци, али и обични грађани сазнали све о значају примене достигнућа из ове области у свакодневној медицинској пракси.

Д. Давидов-Кесар