БиХ уређује Саву у Србији

Има индиција, које тек треба да се провере и евентуално потврде, да је деведесетих година прошлог века Сава у Србију донела и противпешадијске мине и разне импровизоване експлозивне направе које нису детониране а сада се можда налазе у близини села Јаменa. У међувремену су некада зараћене стране почеле да сарађују око одржавања пловног пута Саве. О томе су Србија и Босна и Херцеговина недавно потписале споразум. Србија ће за ту реку од суседа добити и специјалан поклон, пошто је БиХ пре две године из своје квоте за претприступне фондове ЕУ повукла око 1,6 милиона евра за финансирање израде пројеката уређења пловног пута Саве. И то не само за свој део водотока, већ за читаву деоницу од Брчког до Београда.

Савом засад не путује много робе, тако да разлог за ову великодушност није у актуелном значају те реке него у њеном потенцијалу. Према проценама нашег Министарства инфраструктуре и енергетике, Савом би могло да се транспортује и седам милиона тона робе годишње. БиХ жели рехабилитацију тог пловног пута и зато што, према извештајима тамошњих медија, од овог пројекта зависи и повлачење европског новца за разминирање десне обале Саве, као и за модернизацију луке Брчко.

– Одлука да плате пројектовање и за наш део тока можда није чудна јер је српски појас Саве, као пут којим се мора проћи да би се до њих стигло, важан за БиХ. И лука Брчко им је врло значајна. Пре рата, то је била изузетно активна лука. Данас је промет опао али је Брчко остало важно јер је и даље јавна лука, док она у Босанском Шамцу више ради за приватне потребе тамошње фабрике цеви – казао је Саша Јовановић, консултант за луке и водни транспорт.

Ако су због тога спремни да плате и пројектовање радова на нашем делу Саве, није умесно замерати што поклон касни. Наиме, та документација је, по договореној агенди, требало да буде готова. На срећу, средства која је БиХ добила из ЕУ нису орочена и неће бити ускраћена због кашњења.

– Србија ће имати представника у радном телу које ће пројекте примати на увид. О извођачима радова на нашој страни неће одлучивати БиХ него ми. Србија ће и набављати новац за радове. У српском току Саве постоји неколико критичних деоница које успоравају пловидбу. То су сектор око Шапца, дуг пет километара, Камичак, од 16 километара, и ушће Дрине, од девет километара. Кад пројекти буду завршени, видећемо какву тачно регулацију пловног пута је потребно извести на тим местима, да ли ћемо га морати проширити или продубити или нешто треће – објаснила је Жанета Барјактаревић-Остојић, директорка Дирекција за пловне путеве.

Главни проблем пловног пута Саве су ниски водостаји. На приливе из притока се не може ослонити јер су то бујичне реке које брзо надођу али се брзо и „истутње”. Али уређивањем критичних деоница постигла би се пловност и током ниских водостаја.

Највећа домаћа флота, Југословенско речно бродарство, у последње време се готово потпуно пребацила на Дунав.

– Врста робе која гравитира Сави није таквог обима као она на Дунаву. Али, волели бисмо да видимо уређивање тог пловног пута. То би значило и нашим лукама на Сави – Шапцу и Сремској Митровици – навео је Младен Грујић, из ЈРБ-а.

Да би се уређивао пловни пут Саве, морамо се постарати и за мине којих можда има не само са оне него и са наше стране границе са БиХ. У Центру за разминирање кажу да се сумња да мина има у кориту, близу обале, на три локације – око Шапца, Обреновца и Барича.

– Извиђали смо та места уз помоћ Европске уније. Ако се покаже да се тамо заиста налазе мине, за уклањање ће бити потребна велика средства – упозорио је Петар Михајловић, директор Центра за разминирање.

Ни хидрограђевински радови неће бити нимало јефтини. За уређење пловног пута нашег дела Саве, кажу у Министарству инфраструктуре и енергетике, вероватно ћемо из европских фондова морати да затражимо око 20 милиона евра.

----------------------------------------------

Транспорт угља, метала и вештачких ђубрива

За развитак пловне инфраструктуре досад није било великог интересовања јер нема много робе на том путу. Али потенцијала има. Да је река уређенија, товари би могли да иду у шабачку луку, а овако се често избацују на обалу у Вуковару, одакле путују друмом. Већи део робе која се транспортује Савом су угаљ, метали, вештачка ђубрива, каже Зоран Нетковић, директор фирме „Агент плус”, која заступа домаће и стране бродаре.