Гаранција не важи без кутије

Да ли су купци техничке робе у обавези да чувају амбалажу да би остварили право на гаранцију. Ако се питају трговци – да. Прописи међутим то нису предвидели. У Закону о заштити потрошача (делу о остваривању гаранције) нема ни слова о обавези чувању кутија.

– Купио сам телевизор и немам где да одложим толику кутију. У гаранцији се не спомиње амбалажа, али када сам назвао сервис рекли су да мора да се чува и да једино са њом важи гаранција. Да ли у том случају пошто купац исту гаранцију куповином прихвата, важи да се мора чувати амбалажа – пита читалац „Потрошача”.

Поједини трговци техником о овој потпуно нејасној обавези подсећају купце на званичним интернет сајтовима. Осим основних података да гарантни рок почиње даном продаје уређаја, који се уноси у гарантни лист и оверава печатом и потписом овлашћеног продавца, као и да купац губи право на гаранцију ако се квар изазове непридржавањем датих упутстава за употребу или га сервисира неовлашћени сервис, продавци често напомињу и да гаранција не важи без амбалаже, па чак и целокупне припадајуће опреме и документације (упутства). Потребно је сачувати све што се добије приликом куповине, напомињући чак и да амбалажа мора бити неоштећена.

У Министарству трговине потврђују да таква обавеза није предвиђена законом.

– Потрошач за остваривање својих права може да поднесе рекламацију трговцу од кога је робу купио. Одредбама овог закона није децидирано прописан начин подношења и поступак решавања рекламације, као ни евентуални додатни услови у случају утврђене несаобразности производа, односно предаја амбалаже или не – рекли су у Министарству пољопривреде и трговине, додајући да трговци имају обавезу да пре куповине обавестекупца на јасан и разумљив начин, између осталог, и о начину на који се поступа по приговорима потрошача.

– То би у овој ситуацији значило да је трговац дужан да јасно и недвосмислено обавести потрошача, обавезно пре куповине производа, да ли и за које ситуације треба да чува амбалажу робе коју је купио.Контрола трговаца у вези са применом члана 16. Закона о заштити потрошача показује да, поред усменог, трговци и истицањем обавештења у малопродајним објектима, упознају потрошаче о случајевима у којима је потребно сачувати амбалажу – напомињу у министарству.

Према њиховим речима, трговац подношење и решавање рекламације не условљава доношењем амбалаже производа.

– У случајевима када је прихватио приговор и несаобразност отклонио поправком производа, трговац не захтева враћање амбалаже. У случајевима када је прихватио приговор, али несаобразност није могуће отклонити поправком производа, већ се врши замена за нови производ или повраћај новца, трговац може захтевати (условити) враћање амбалаже и то само у случају да је пре куповине, обавестио потрошача о том услову – кажу и додају да су трговцима препоручили да ово обавештење, осим што треба да га истакну у малопродајном објекту, обавезно у писаној форми, дају потрошачу у моменту куповине и преузимања робе.

– Мишљења смо да трговац, због добрих пословних обичаја и начела поштењасвакако мора да води рачуна да потрошача не излаже неумереном напору и трошковима које би могао имати. У договору са дистрибутерима, увозницима и произвођачима, по угледу на развијене земље Европе, он може предвидети чување дела амбалаже, због информација садржаних у бар кодовима или посебну могућност склапања како би било олакшано чување, без сувишних просторних захтева – навели су.

Њихов закључак је да уколико је потрошач, пре куповине, био упознат да је потребно чувати амбалажу због остваривања права по приговору, не може захтевати решавање свог приговора.

– У супротном, потрошач се обраћа организацијама за заштиту потрошача и надлежним судовима – закључују.

И док су читаоци који су се јављали нашој редакцији категорични и кажу да им је проблем да у стану чувају огромну кутију од фрижидера, трговци тврде да имају оправдање. Како кажу, њихови партнери, односно произвођачи и увозници су им рекли да је један од услова за поврат робе управо да се са њом врати и оригинална амбалажа.

У потрошачким организацијама су ригорозни и кажу да не постоји никакав основ за такав захтев према купцима.

– Нема ниједног закона или прописа у којем пише да би потрошачи требало да чувају амбалажу производа који су купили како би имали право на гаранцију. Тако да купци немају обавезу да код куће чувају кутију од метар и по. Слободно могу да је баце, а ако трговац не жели да им изађе у сусрет уколико се производ поквари нека се обрате нама – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Према његовим речима, захтев чувања кутија само указује на још већи проблем.

– То отвара причу о лошем квалитету техничке робе на нашем тржишту. Да су трговци, односно увозници сигурни у квалитет робе коју продају не би мислили о томе да ће неко да је рекламира, нити би тражили од купаца да чувају амбалажу. Тако да је то право питање. Каквог је квалитета техничка роба у Србији – закључује Паповић.

------------------------------------------------------------------------------ 

Две године гарантног рока, без одласка код сервисера

По Закону о заштити потрошача који се примењује годину и по дана, обавезна гаранција за сву техничку робу мора да износи најмање две године, док за половну робу, па и половне аутомобиле, уколико се купује од правног лица, гаранција важи годину дана.

Новина је и што када се деси да, на пример, технички уређај престане да ради купац неће морати сам да тражи сервис и да носи апарат на поправку. Потрошач више нема никакве везе са сервисером. Када се уређај поквари у гарантном року, приговара се код трговца, тамо где је роба и купљена.