Примаков: Три разлога за руски вето

Москва – Бивши руски премијер Јевгениј Примаков сматра да Русија треба да уложи вето уколико Американци или неке друге западне владе Савету безбедности УН поднесу нацрт резолуције која признаје независност Космета или води ка његовом суверенитету.  Примаков је у тексту недељника "Московске новости" навео три разлога за вето, од којих је најважнијим назвао чињеницу да би давање независности Косову могло да "одмрзне" тешком муком угушене међунационалне сукобе на постсовјетском простору (Јужна Осетија, Абхазија, Нагорно-Карабах, Придњестровље).

Према речима Примакова, политика према Косову не може се градити на основу претпоставке америчког државног секретара Кондолизе Рајс да решење за покрајину "не може да буде преседан". "Ради се о томе да излазак Косова из састава Србије – јесте посебан случај", истакао је он, додајући да први пут из састава државе, чије су границе општепризнате на светском нивоу, жели да се изведе, не савезна, већ аутономна творевина. "Савршено је јасно да ће то решење утицати на међународне конфликте у различитим регионима и на односе на глобалном нивоу", истакао је он.

Оцењујући да би излазак Косова из састава Србије подстакао сепаратизам и у Европи, Примаков је рекао да би независност могла да утиче на садашњу мање-више уравнотежену државну структуру на Балкану, можда не одмах, али постепено подривајући систем постојећих државних граница.

Некадашњи премијер и шеф дипломатије, садашњи председник Трговинско-привредне коморе Русије, подсетио је на вишевековне планове стварања "велике Албаније" и можда "великог Косова", којем ће тежити Санџак, муслимански делови Македоније, Црне Горе и Босне.

Као трећи мотив за улагање руског вета у СБ УН, Примаков је навео јавно мњење у Русији. "Већ су, хвала богу, прошла времена када је оно могло да се игнорише, а сада је оно претежно на страни Срба", истакао је он.

Наводећи да су две могућности за даљи развој ситуације – разматрање плана специјалног представника УН Мартија Ахтисарија као основе за озбиљне преговоре (што захтева пуно времена јер се и кипарски и северноирски проблем разматрају деценијама) и доношење резолуције СБ УН на основу Ахтисаријевог плана, што подржавају САД "које журе, не узимајући у обзир резултате такве ужурбаности". "Молим Кондолизу Рајс да послуша ово што сам рекао", навео је Примаков, истичући да су мотиви за вето које је навео важнији од "тежњи администрације САД да добије макар један успех у регулисању кризне ситуације".

Бивши шеф руске дипломатије подсетио је да је позиција да се решење "косовског питања" треба разматрати искључиво у границама Југославије фиксирана у читавом низу докумената Контакт-групе, и да је, уз његово учешће, Група усвојила прву изјаву 24. септембра 1997. која је полазила од тога да је то унутрашње питање Југославије, што значи да није независна државна творевина.

Примаков је рекао да је са бившим државним секретаром у администрацији Била Клинтона Медлин Олбрајт водио спор у којем је она тврдила да је "Косово део Југославије", а он да је део Србије. "Значи да су и САД сматрале Косово ′делом′ друге државе, а чак је Стејт департмент ставио ОВК на списак терористичких организација, која је оружаним путем стремила прогону Срба са Косова", навео је он, наглашавајући да се од 1998. године почео мењати став и да је главни актер на југословенском терену постала не дипломатија и политика, што је желела Русија, већ НАТО – што се није изменило ни надаље. "Срби су данас другоразредни грађани и налазе се под непрестаним притиском косовских Албанаца, који желе да потисну из покрајине чак и невелик број српских становника који је тамо остао", закључио је Примаков, који је 23. марта 1999. године са "пола Атлантика", уз одобрење председника Бориса Јељцина, одустао од пута у САД, након што је сазнао да ће сутрадан НАТО бомбардовати Југославију .