И трећом пресудом сви незадовољни

После трећег суђења за злочин на Ибарској магистрали, Милораду Улемеку Легији и Ненаду Илићу, бившим припадницима Јединице за специјалне операције, потврђена је затворска казна од 15 година. Судија Бојан Мишић саопштио је одлуку већа којом су поред Улемека и Илића, и четворица бивших припадника ЈСО Ненад Илић, Душко Маричић, Бранко Берчек и Леонид Миливојевић оглашени кривим зато што су са умишљајем починили овај злочин, па им је због тога изречена казну затвора од 14 година. На Ибарској магистрали су 3. октобра 1999. године у изрежираној саобраћајној несрећи погинули чланови Српског покрета обнове Веселин Бошковић, Звонко Осмајлић, Вучко Ракочевић и Драган Вушуровић, а лидер странке Вук Драшковић лакше је повређен.

Судско веће није нашло доказе да је ово дело починио и Радомир Марковић, некадашњи начелник РДБ, па је он у овом делу оптужбе ослобођен одговорности. Међутим, њега је веће огласило кривим да је Улемеку и особама из његове јединице помогао да не буду откривени после злочина и због тога га осудило на осам година затвора. Бранко Буца Ђурић, тадашњи шеф београдске полиције и Милан Радоњић, некадашњи шеф београдског Центра РДБ, које је тужилаштво теретило за помагање у убиству, ослобођени су због недостатка доказа. Михаљ Кертес, бивши директор Савезне управе царина, осуђен је на две и по године затвора, јер је помагао да се злочин на Ибарској магистрали прикрије. Због тога су на 19, односно девет, месеци затвора осуђени Драгиша Динић, бивши начелник Управе саобраћајне полиције Србије, и Видан Мијаиловић, шеф те службе за Београд.

– Судија, замолио бих вас да ми одобрите да напустим судницу да више не слушам ову фарсу – обратио се оптужени Улемек судији.

– Не видим шта би нас спречавало да вам испунимо жељу – одговорио је судија Мишић. – По закону сте били дужни да саслушате пресуду, образложење не морате.

Улемек је тада напустио судницу у пратњи двојице стражара.

– Да ли је обавезно да ми будемо овде? Ако није и ја бих да идем – упитао је само тренутак касније и Душко Маричић, пружајући руке стражару да му стави лисице.

Пример двојице бивших команданата ЈСО следили су и Ненад Бујошевић и Леонид Миливојевић који су такође напустили судницу.

– Мишићу, сада и ти можеш да напустиш судницу – повикао је Веселин Осмајлић, брат настрадалог Звонка, обраћајући се судији. – Лепо си их наградио. Напустићемо и ми судницу. Ово је срамна пресуда, а правду ћемо потражити на другом месту.

Судија Мишић је сачекао да сви изађу из суднице, а затим мирно почео да образлаже пресуду, што је потрајало готово два сата. Мишић је истакао да се трећа по реду пресуда у најбитнијим детаљима не разликује од претходне, донете у јуну 2005. године, коју је поништио Врховни суд Србије.

– Веће је проценило да нисмо чули ништа ново што би послужило као основа за утврђивање материјалне истине која би довела до другачије пресуде – нагласио је Мишић. – Разлика између ове и претходне готово да и не постоји. Разлика је само у примени закона. Веће се руководило применљивим законским прописима, односно прописима који су важили у време извршења кривичног дела, као и начелом примене блажег закона. Смртна казна и казна затвора од 20 година, као замена за смртну, у то време је била укинута, а казна од 40 година затвора још није била прописана. Казна затвора од 15 година је највиша могућа коју је суд могао да изрекне.

Мишић је рекао и да судско веће сматра да нема индиција да је Радомир Марковић испланирао ликвидацију Драшковића и о томе обавестио Ђурића и Радоњића, а Улемеку наредио да оствари његову замисао. Самим тим, додао је судија, није било основа да буде осуђен за убиство.

Судија је неколико пута током свог излагања споменуо пресуду коју је Специјални суд изрекао оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви. Том пресудом Улемек и Берчек су осуђени на по 40 година затвора. То је изазвало револт код Душана Машића, Марковићевог браниоца који је судији добацио:

– Идите кући па судите. Безобразлук. Немате доказе, па морате да користите пресуду која још није правоснажна.

Изговоривши ово, Машић је напустио судницу, а придружили су му се и други Марковићев бранилац Горан Петронијевић и Улемеков адвокат Слободан Миливојевић.

– Свака пресуда изазива негодовање једне стране – прокоментарисао је судија. – Ако она изазива негодовање обе стране, правилнија је.

Судница број један у Палати правде и ходник испред ње били су препуни припадника судске страже. Супруге оптужених обезбеђивало је десетак крупних момака који нису дозвољавали да им ико приђе. Сви су детаљно претресани, а за безбедност у самој судници бринуло се више од 50 припадника затворске и судске страже.

--------------------------------------------------------------------------

Уз огорчење и претње

И трећа пресуда оптуженима за четвороструку ликвидацију на Ибарској магистрали изазвала је талас оштрих реакција, међу којима је поново било и вербалних напада на личност судије Бојана Мишића.

Саша Иванић, портпарол Окружног јавног тужилаштва:

– Нећемо коментарисати пресуду за злочин на Ибарској магистрали док не добијемо њен писмени отправак и не утврдимо чиме се суд руководио приликом изрицања пресуде. Када будемо имали увид у пресуду и чињенично стање које је суд утврдио тужилаштво ће изрећи свој став у року од 15 дана.

Веселин Осмајлић, брат настрадалог Звонка Осмајлића:

– Изречена пресуда је срамна. Оптужени су награђени оваквом казном. Сигурно ћу се жалити Суду за људска права у Стразбуру. Ова пресуда представља договор чланова садашње владе, односно Коштунице, Јочића и Стојковића који су приликом Легијине предаје договорили овакав сценарио.

Марко Осмајлић, брат настрадалог Звонка Осмајлића:

– Нећемо опростити злочин. Тражићемо задовољење правде правним путем. Ако у томе не успемо постоје и друга средства.

Владимир Божовић, бивши генерални инспектор МУП-а Србије и некадашњи пуномоћник породица оштећених:

– Пресуда је скандалозна и неоснована. Ово је пресуда због које ће судија Мишић и чланови већа још дуго морати да се стиде. Грађани демократске Србије ће бити згрожени. Не преостаје ништа друго већ да се сви солидаришемо са породицама убијених, јер ово четвороструко убиство уједно je и трагедија породице Ћурувија и Пантић. Сада је потпуно јасно да је трансформација служби безбедности, МУП-а, БИА и правосуђа неопходна.

Вук Драшковић, лидер СПО:

– Убијене на Ибарској магистрали убио је и судија Мишић. За четири млада живота, ниједан од непосредних извршилаца злочина није добио казну ни од 40, ни од 35 ни од 30 година, како закон налаже, него само по 15 или 14 година. Истовремено, главни организатор, шеф ДБ-а у Србији у време злочина Радомир Марковић, осуђен је само на осам година затвора, а његови саорганизатори Радоњић и Ђурић су ослобођени. Ово је судска награда за масакр, суноврат права и правде у Србији. Ово је и освета СПО-у и мени због захтева за увођење стечајне управе у службама безбедности и отварање њихових тајних досијеа. Нимало случајно, убице и њихови адвокати наглашавали су изборни пораз СПО-а као основу за њихову победу, а председавајући судија Бојан Мишић се са тим сагласио.

Даница Драшковић, сестра настрадалог Веселина Бошковића:

– Шта да очекујем од судије Мишића. Он се обучавао у Ердуту, Легија и Аркан су му били шефови. Није могао да донесе другачију пресуду, јер је морао да штити своје шефове. То је једна злочиначка дружина. Нису злочинци само Легија и они који су убили на Ибарској магистрали, и они који су убили Стамболића, и нажалост касније Ђинђића, него су у злочиначком удружењу и судије и тужиоци.

Никола Баровић, пуномоћник породица оштећених:

– Одлука о овом злочину је дошла од врха. Марковић је осуђен само за помагање учиниоцу после извршеног дела, а таква квалификација не стоји. Зашто би онда Марковић прикривао злочин, ако не стоји иза њега. Пресуда за покушај убиства Драшковића у Будви показала је да је, као и у овом случају, одлука дошла са вишег места и очигледно иде до тадашњег шефа државе. Претпостављам да ће се тужилац жалити због погрешне примене материјалног права о казнама. Нажалост нама као заступницима жртава закон не дозвољава да се жалимо на пресуду.

Владан Батић, председник Демохришћанске странке Србије:

– Пресуда је срамна. Оптужени за убиство четири функционера и покушај убиства лидера Српског покрета обнове на Ибарској магистрали су "награђени" за почињени злочин. Образложење да је примењен блажи закон приликом изрицања казне, наравно, не стоји, јер је еквивалент смртној казни која је у време тог злочина постојала, казна од 40 година затвора. Окривљени у овом поступку су "миљеници власти" и зато је "нормално" што је изречена таква пресуда.

Душан Машић, адвокат оптуженог Радомира Марковића:

– Срамно је образложење пресуде коју је дао судија Мишић. Марковић је ослобођен за убиство, а онда га је судија накнадно осудио за помагање учиниоцу после извршеног кривичног дела, иако за то није ни био оптужен. Против Марковића се води политички процес. Неко се плаши да он изађе из притвора.

Слободан Миливојевић, адвокат Милорада Улемека Легије:

– Није било доказа да су оптужени извршили злочин на Ибарској магистрали.

М. Д.