I trećom presudom svi nezadovoljni

Posle trećeg suđenja za zločin na Ibarskoj magistrali, Miloradu Ulemeku Legiji i Nenadu Iliću, bivšim pripadnicima Jedinice za specijalne operacije, potvrđena je zatvorska kazna od 15 godina. Sudija Bojan Mišić saopštio je odluku veća kojom su pored Ulemeka i Ilića, i četvorica bivših pripadnika JSO Nenad Ilić, Duško Maričić, Branko Berček i Leonid Milivojević oglašeni krivim zato što su sa umišljajem počinili ovaj zločin, pa im je zbog toga izrečena kaznu zatvora od 14 godina. Na Ibarskoj magistrali su 3. oktobra 1999. godine u izrežiranoj saobraćajnoj nesreći poginuli članovi Srpskog pokreta obnove Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Vučko Rakočević i Dragan Vušurović, a lider stranke Vuk Drašković lakše je povređen.

Sudsko veće nije našlo dokaze da je ovo delo počinio i Radomir Marković, nekadašnji načelnik RDB, pa je on u ovom delu optužbe oslobođen odgovornosti. Međutim, njega je veće oglasilo krivim da je Ulemeku i osobama iz njegove jedinice pomogao da ne budu otkriveni posle zločina i zbog toga ga osudilo na osam godina zatvora. Branko Buca Đurić, tadašnji šef beogradske policije i Milan Radonjić, nekadašnji šef beogradskog Centra RDB, koje je tužilaštvo teretilo za pomaganje u ubistvu, oslobođeni su zbog nedostatka dokaza. Mihalj Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, osuđen je na dve i po godine zatvora, jer je pomagao da se zločin na Ibarskoj magistrali prikrije. Zbog toga su na 19, odnosno devet, meseci zatvora osuđeni Dragiša Dinić, bivši načelnik Uprave saobraćajne policije Srbije, i Vidan Mijailović, šef te službe za Beograd.

– Sudija, zamolio bih vas da mi odobrite da napustim sudnicu da više ne slušam ovu farsu – obratio se optuženi Ulemek sudiji.

– Ne vidim šta bi nas sprečavalo da vam ispunimo želju – odgovorio je sudija Mišić. – Po zakonu ste bili dužni da saslušate presudu, obrazloženje ne morate.

Ulemek je tada napustio sudnicu u pratnji dvojice stražara.

– Da li je obavezno da mi budemo ovde? Ako nije i ja bih da idem – upitao je samo trenutak kasnije i Duško Maričić, pružajući ruke stražaru da mu stavi lisice.

Primer dvojice bivših komandanata JSO sledili su i Nenad Bujošević i Leonid Milivojević koji su takođe napustili sudnicu.

– Mišiću, sada i ti možeš da napustiš sudnicu – povikao je Veselin Osmajlić, brat nastradalog Zvonka, obraćajući se sudiji. – Lepo si ih nagradio. Napustićemo i mi sudnicu. Ovo je sramna presuda, a pravdu ćemo potražiti na drugom mestu.

Sudija Mišić je sačekao da svi izađu iz sudnice, a zatim mirno počeo da obrazlaže presudu, što je potrajalo gotovo dva sata. Mišić je istakao da se treća po redu presuda u najbitnijim detaljima ne razlikuje od prethodne, donete u junu 2005. godine, koju je poništio Vrhovni sud Srbije.

– Veće je procenilo da nismo čuli ništa novo što bi poslužilo kao osnova za utvrđivanje materijalne istine koja bi dovela do drugačije presude – naglasio je Mišić. – Razlika između ove i prethodne gotovo da i ne postoji. Razlika je samo u primeni zakona. Veće se rukovodilo primenljivim zakonskim propisima, odnosno propisima koji su važili u vreme izvršenja krivičnog dela, kao i načelom primene blažeg zakona. Smrtna kazna i kazna zatvora od 20 godina, kao zamena za smrtnu, u to vreme je bila ukinuta, a kazna od 40 godina zatvora još nije bila propisana. Kazna zatvora od 15 godina je najviša moguća koju je sud mogao da izrekne.

Mišić je rekao i da sudsko veće smatra da nema indicija da je Radomir Marković isplanirao likvidaciju Draškovića i o tome obavestio Đurića i Radonjića, a Ulemeku naredio da ostvari njegovu zamisao. Samim tim, dodao je sudija, nije bilo osnova da bude osuđen za ubistvo.

Sudija je nekoliko puta tokom svog izlaganja spomenuo presudu koju je Specijalni sud izrekao optuženima za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi. Tom presudom Ulemek i Berček su osuđeni na po 40 godina zatvora. To je izazvalo revolt kod Dušana Mašića, Markovićevog branioca koji je sudiji dobacio:

– Idite kući pa sudite. Bezobrazluk. Nemate dokaze, pa morate da koristite presudu koja još nije pravosnažna.

Izgovorivši ovo, Mašić je napustio sudnicu, a pridružili su mu se i drugi Markovićev branilac Goran Petronijević i Ulemekov advokat Slobodan Milivojević.

– Svaka presuda izaziva negodovanje jedne strane – prokomentarisao je sudija. – Ako ona izaziva negodovanje obe strane, pravilnija je.

Sudnica broj jedan u Palati pravde i hodnik ispred nje bili su prepuni pripadnika sudske straže. Supruge optuženih obezbeđivalo je desetak krupnih momaka koji nisu dozvoljavali da im iko priđe. Svi su detaljno pretresani, a za bezbednost u samoj sudnici brinulo se više od 50 pripadnika zatvorske i sudske straže.

--------------------------------------------------------------------------

Uz ogorčenje i pretnje

I treća presuda optuženima za četvorostruku likvidaciju na Ibarskoj magistrali izazvala je talas oštrih reakcija, među kojima je ponovo bilo i verbalnih napada na ličnost sudije Bojana Mišića.

Saša Ivanić, portparol Okružnog javnog tužilaštva:

– Nećemo komentarisati presudu za zločin na Ibarskoj magistrali dok ne dobijemo njen pismeni otpravak i ne utvrdimo čime se sud rukovodio prilikom izricanja presude. Kada budemo imali uvid u presudu i činjenično stanje koje je sud utvrdio tužilaštvo će izreći svoj stav u roku od 15 dana.

Veselin Osmajlić, brat nastradalog Zvonka Osmajlića:

– Izrečena presuda je sramna. Optuženi su nagrađeni ovakvom kaznom. Sigurno ću se žaliti Sudu za ljudska prava u Strazburu. Ova presuda predstavlja dogovor članova sadašnje vlade, odnosno Koštunice, Jočića i Stojkovića koji su prilikom Legijine predaje dogovorili ovakav scenario.

Marko Osmajlić, brat nastradalog Zvonka Osmajlića:

– Nećemo oprostiti zločin. Tražićemo zadovoljenje pravde pravnim putem. Ako u tome ne uspemo postoje i druga sredstva.

Vladimir Božović, bivši generalni inspektor MUP-a Srbije i nekadašnji punomoćnik porodica oštećenih:

– Presuda je skandalozna i neosnovana. Ovo je presuda zbog koje će sudija Mišić i članovi veća još dugo morati da se stide. Građani demokratske Srbije će biti zgroženi. Ne preostaje ništa drugo već da se svi solidarišemo sa porodicama ubijenih, jer ovo četvorostruko ubistvo ujedno je i tragedija porodice Ćuruvija i Pantić. Sada je potpuno jasno da je transformacija službi bezbednosti, MUP-a, BIA i pravosuđa neophodna.

Vuk Drašković, lider SPO:

– Ubijene na Ibarskoj magistrali ubio je i sudija Mišić. Za četiri mlada života, nijedan od neposrednih izvršilaca zločina nije dobio kaznu ni od 40, ni od 35 ni od 30 godina, kako zakon nalaže, nego samo po 15 ili 14 godina. Istovremeno, glavni organizator, šef DB-a u Srbiji u vreme zločina Radomir Marković, osuđen je samo na osam godina zatvora, a njegovi saorganizatori Radonjić i Đurić su oslobođeni. Ovo je sudska nagrada za masakr, sunovrat prava i pravde u Srbiji. Ovo je i osveta SPO-u i meni zbog zahteva za uvođenje stečajne uprave u službama bezbednosti i otvaranje njihovih tajnih dosijea. Nimalo slučajno, ubice i njihovi advokati naglašavali su izborni poraz SPO-a kao osnovu za njihovu pobedu, a predsedavajući sudija Bojan Mišić se sa tim saglasio.

Danica Drašković, sestra nastradalog Veselina Boškovića:

– Šta da očekujem od sudije Mišića. On se obučavao u Erdutu, Legija i Arkan su mu bili šefovi. Nije mogao da donese drugačiju presudu, jer je morao da štiti svoje šefove. To je jedna zločinačka družina. Nisu zločinci samo Legija i oni koji su ubili na Ibarskoj magistrali, i oni koji su ubili Stambolića, i nažalost kasnije Đinđića, nego su u zločinačkom udruženju i sudije i tužioci.

Nikola Barović, punomoćnik porodica oštećenih:

– Odluka o ovom zločinu je došla od vrha. Marković je osuđen samo za pomaganje učiniocu posle izvršenog dela, a takva kvalifikacija ne stoji. Zašto bi onda Marković prikrivao zločin, ako ne stoji iza njega. Presuda za pokušaj ubistva Draškovića u Budvi pokazala je da je, kao i u ovom slučaju, odluka došla sa višeg mesta i očigledno ide do tadašnjeg šefa države. Pretpostavljam da će se tužilac žaliti zbog pogrešne primene materijalnog prava o kaznama. Nažalost nama kao zastupnicima žrtava zakon ne dozvoljava da se žalimo na presudu.

Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije:

– Presuda je sramna. Optuženi za ubistvo četiri funkcionera i pokušaj ubistva lidera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali su "nagrađeni" za počinjeni zločin. Obrazloženje da je primenjen blaži zakon prilikom izricanja kazne, naravno, ne stoji, jer je ekvivalent smrtnoj kazni koja je u vreme tog zločina postojala, kazna od 40 godina zatvora. Okrivljeni u ovom postupku su "miljenici vlasti" i zato je "normalno" što je izrečena takva presuda.

Dušan Mašić, advokat optuženog Radomira Markovića:

– Sramno je obrazloženje presude koju je dao sudija Mišić. Marković je oslobođen za ubistvo, a onda ga je sudija naknadno osudio za pomaganje učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, iako za to nije ni bio optužen. Protiv Markovića se vodi politički proces. Neko se plaši da on izađe iz pritvora.

Slobodan Milivojević, advokat Milorada Ulemeka Legije:

– Nije bilo dokaza da su optuženi izvršili zločin na Ibarskoj magistrali.

M. D.