Нови трговци, па ниже цене

Ниже цене и оштрију конкуренцију потрошачи у Србији неће добити све док на наше тржиште не дође нов, велики играч, оцењују саговорници „Политике”. Наиме, само један од највећих трговаца на свету послује код нас – немачки „Метро”, али не као малопродаја, док ни „Делез” који је прошле године преузео „Макси” није у топ пет глобалних трговина.

Иако се чини да наши трговци воде велику битку за потрошаче, истина је да највећа конкуренција постоји у рекламама и у акцијским снижењима, премда осетнијих снижавања цена заправо нема. Наде се стога полажу у немачки „Лидл”, који је већ обезбедио локације у појединим градовима у Србији, мада још нема прецизних информација о томе када би овај трговински ланац могао да почне да послује у нашој земљи. Долазак „Лидла”, дела „Шварц групе”, значио би да је наше тржиште коначно отворено за долазак значајних, страних трговинских ланаца.

Када би то тачно могло да се деси нико поуздано још не зна, будући да је из централе „Лидла” већ неколико пута на „Политикина” питања стигао исти одговор – да дуже време проучавају услове и могућности пословања у неколико земаља, у које спада и Србија. У сваком случају, долазак дисконтера на тржиште Србије значио би у кратком року промену слике тржишта малопродаје, његову даљу консолидацију и снажнију конкуренцију међу трговцима, што је значајно пре свега због потрошача.

– Наше тржиште вапи за конкуренцијом. Трговци су се уљуљкали и утркују се викенд акцијама које ништа озбиљно не мењају. Када дође неко ко је велики као „Лидл” и озбиљно продрма цело тржиште, замислиће се и наши трговци да ли ће да умањују марже и нуде производе по нижим ценама – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Како ће то „Лидл” у Србији понудити робу по нижим ценама, а овдашњи трговци то не чине? Најпре тако што углавном продају производе своје трговачке марке и тако што набављају мање врста истог артикла, али у огромним количинама.

– У њима 90 одсто робе чине производи трговачке марке, а преосталих десетак процената су познати артикли без којих се не може. Дисконти значе знатно ниже цене, а не по неколико процената, какав је сада случај. Код њих је и до 30 одсто јефтиније него код других трговаца. То успевају тако што, на пример, не шире асортиман на 50 врста чоколада, већ у понуди имају само две или три и то углавном своју приватну марку. Набављају их у великим количинама, па им добављачи дају повољније услове. Тако и потрошачи добију производе по нижим ценама – објаснила је недавно Љиљана Станковић, помоћник министра пољопривреде и трговине за трговину, цене и заштиту потрошача.

Економисти сматрају да је свака конкуренција добродошла, тим пре што Србија нема прави дисконтни ланац какав је „Лидл”.

– Понудиће јефтиније производе, али пре свега своју марку, попут „премије” у „Максију” или марке „аро” у „Метроу”. А зашто су наши потрошачи до сада били ускраћени за повољнију куповину иако је наше тржиште величине бугарског или хрватског? Вероватно зато што су страни трговински ланци раније сматрали да нису били добродошли овде – закључује економиста Александар Стевановић.

-------------------------------------------------------------

„Шварц група” пета на свету

Амерички трговински ланац „Волмарт” највећи је на свету, на другом месту је француски „Карфур”, а на трећем немачки „Метро”, пренеле су крајем прошле године светске агенције. „Волмарт” има обрт већи од 400 милијарди долара и више од 8.500 продавница, а послује широм света. „Карфур” има годишњи промет од око 120 милијарди долара. Немачки трговински ланац „Метро” има продајне објекте у тридесетак држава и једини је од водећих трговаца који за сада послује и у нашој земљи. Британски ланац „Теско” заузео је четврто место, док је на петом немачка компанија „Шварц група”, у чијем саставу послују познати дисконтни ланци попут „Лидла” и „Кауфланда”. Продајне објекте има у више од 20 држава, а процена је да годишње обрне нешто мање од 80 милијарди долара. Око 90 процената свих продајних објеката ове компаније отпада на „Лидл”. Прва радња отворена је 1973. године, а послује у Немачкој, Аустрији, Белгији, Француској, Луксембургу, Хрватској, Бугарској...