Замрзавање неправди

Када се због мањка пара у буџету предложи да се плате буџетских корисника замрзну свеколики чиновнички свет завапи – зар и овако бедне плате да нам ставите на лед. Зар се може живети с 30.000 или 40.000 динара, питају они.

Тачно је да су чиновничке плате у просеку мале и недовољне за живот. Али нису све такве. Има у државној управи и сасвим пристојних накнада за рад, стручност и залагање. Има плата од 100.000, 200.000, 300.000, па и 400.000 динара. Али о томе се не говори. Прича се само о просецима. Свесно се занемарује да ће некоме плате, у случају замрзавања, бити замрзнуте управо на овом позамашном нивоу.

И не само то. Нема сазнања ни како су баш те велике и привилеговане плате одмерене до толиког износа. Зато произлази да није важно колико си стручан, већ где радиш, односно којој је партији неки ресор припао као постизборни плен. Јавна је тајна да су плате у разним агенцијама, регулаторним телима знатновећенего у министарствима чији су, практично, део или чије послове на овакав издвојен начин обављају, а да у њима има и те како места за партијске кадрове.

Запослени у државној управи добро знају да се на различитим спратовима владине зграде у Немањиној улици за практично исти рад прима сасвим различита надница. И чиновници због тога се не буне јер су свесни да се овај окоштали систем неправичности не може изменити преко ноћи. Додатно шаљу им се поруке,по систему,буди срећан што и то имаш, јер је плата сигурна,а и отказ ти не прети. Види колико раде и како пролазе они код приватника… И од лошег има – горе.

Овај проблем државу као да недотиче. Она једва да има валидан податак за колико људи мора да обезбеди зараде из буџета. И не само то. Министарство за рад,које је по закону надлежно да прати зараде у јавном сектору,нема никакав увид у то колике су плате у агенцијама и регулаторним телима.

Има ли напретка друштву у коме је оваква неправичност у зарадама већ залеђена? Тешко. Да се и не помиње колико су у приватном сектору плате мање, а колико је несигурност радног места већа. Отудапротести на предлог о замрзавању зарада не долазе. Зашто? Па њихове зараде су већ на леду и то годинама због кризе. Ако су имали срећу да радно место задрже…

Да је нешто труло у држави чиновничкој уверљиво нам је рекла и београдска канцеларија Светске банке чија анализа платног фонда и то само једног дела јавног сектора, до чијих су података дошли, показује да се зараде обрачунавају са преко 600 различитих коефицијента.

Светска банка није се задовољила само на постављању дијагнозе, већ је прописала и терапију. За лечење неправичности у одмеравању зарада у јавном сектору, за неједнаке плате за исти рад лек су – платни разреди. Њих десет, а можда 12, са неколико категорија у сваком од њих. Једноставан путоказ за путовање кроз радни век и каријеру.

Да ли ће наше чиновништвоприхватити сугестију? Тешко. Јер то подразумева разбијање окошталог система неправди који ће угрожени бранити до последње капи своје наводне стручности и привилегија које из тога произилазе.