Zamrzavanje nepravdi

Kada se zbog manjka para u budžetu predloži da se plate budžetskih korisnika zamrznu svekoliki činovnički svet zavapi – zar i ovako bedne plate da nam stavite na led. Zar se može živeti s 30.000 ili 40.000 dinara, pitaju oni.

Tačno je da su činovničke plate u proseku male i nedovoljne za život. Ali nisu sve takve. Ima u državnoj upravi i sasvim pristojnih naknada za rad, stručnost i zalaganje. Ima plata od 100.000, 200.000, 300.000, pa i 400.000 dinara. Ali o tome se ne govori. Priča se samo o prosecima. Svesno se zanemaruje da će nekome plate, u slučaju zamrzavanja, biti zamrznute upravo na ovom pozamašnom nivou.

I ne samo to. Nema saznanja ni kako su baš te velike i privilegovane plate odmerene do tolikog iznosa. Zato proizlazi da nije važno koliko si stručan, već gde radiš, odnosno kojoj je partiji neki resor pripao kao postizborni plen. Javna je tajna da su plate u raznim agencijama, regulatornim telima znatnovećenego u ministarstvima čiji su, praktično, deo ili čije poslove na ovakav izdvojen način obavljaju, a da u njima ima i te kako mesta za partijske kadrove.

Zaposleni u državnoj upravi dobro znaju da se na različitim spratovima vladine zgrade u Nemanjinoj ulici za praktično isti rad prima sasvim različita nadnica. I činovnici zbog toga se ne bune jer su svesni da se ovaj okoštali sistem nepravičnosti ne može izmeniti preko noći. Dodatno šalju im se poruke,po sistemu,budi srećan što i to imaš, jer je plata sigurna,a i otkaz ti ne preti. Vidi koliko rade i kako prolaze oni kod privatnika… I od lošeg ima – gore.

Ovaj problem državu kao da nedotiče. Ona jedva da ima validan podatak za koliko ljudi mora da obezbedi zarade iz budžeta. I ne samo to. Ministarstvo za rad,koje je po zakonu nadležno da prati zarade u javnom sektoru,nema nikakav uvid u to kolike su plate u agencijama i regulatornim telima.

Ima li napretka društvu u kome je ovakva nepravičnost u zaradama već zaleđena? Teško. Da se i ne pominje koliko su u privatnom sektoru plate manje, a koliko je nesigurnost radnog mesta veća. Otudaprotesti na predlog o zamrzavanju zarada ne dolaze. Zašto? Pa njihove zarade su već na ledu i to godinama zbog krize. Ako su imali sreću da radno mesto zadrže…

Da je nešto trulo u državi činovničkoj uverljivo nam je rekla i beogradska kancelarija Svetske banke čija analiza platnog fonda i to samo jednog dela javnog sektora, do čijih su podataka došli, pokazuje da se zarade obračunavaju sa preko 600 različitih koeficijenta.

Svetska banka nije se zadovoljila samo na postavljanju dijagnoze, već je propisala i terapiju. Za lečenje nepravičnosti u odmeravanju zarada u javnom sektoru, za nejednake plate za isti rad lek su – platni razredi. Njih deset, a možda 12, sa nekoliko kategorija u svakom od njih. Jednostavan putokaz za putovanje kroz radni vek i karijeru.

Da li će naše činovništvoprihvatiti sugestiju? Teško. Jer to podrazumeva razbijanje okoštalog sistema nepravdi koji će ugroženi braniti do poslednje kapi svoje navodne stručnosti i privilegija koje iz toga proizilaze.