Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Хашки сведок Бериша усмрћен у Подгорици

Хашки сведок Бериша усмрћен  у Подгорици
Рамуш Харадинај (Фотодокументација "Политике")

Подгорица – Пре два дана Александар Ристовић је "мерцедесом 190" у подгоричком насељу Коник покосио три пешака, а у том удесу усмрћен је главни сведок на суђењу за ратне злочине у Хагу бившем команданту ОВК-а и премијеру Рамушу Харадинају. Тридесетдвогодишњег Кујтима Беришу, Јетона Чаколија и Фидана Шаљу у четвртак после поноћи ударио је "мерцедесом 190" Александар Ристовић у неосветљеној улици Пета пролетерска у подгоричком насељу Коник. На лицу места остало је Беришино беживотно тело, док су Чаколи и Шаља са тешким телесним повредама смештени на одељење интензивне неге. Како је јуче речено "Политици", оба пацијента су ван животне опасности.

Одмах након удеса, прецизна и обимна истрага наговештавала је да је црногорској криминалистичкој полицији овај случај био од посебног значаја. Портпарол црногорске Управе полиције Тамара Поповић за наш лист јуче је казала да за сада немају званично саопштење за медије, али ће у сваком случају прецизно испитати да ли је погинули Бериша заиста требало да буде заштићени сведок пред Хашким трибуналом, те да ће уколико буде и најмањих индиција о томе одмах информисати медије.

Ристовић је јуче предат истражном судији уз кривичну пријаву "због тешког угрожавања саобраћаја" и одређен му је притвор.

Један од очевидаца нам је рекао да је на месту несреће чуо како је Ристовић полицији појашњавао да је до удеса дошло зато што су га заслепели фарови аутомобила који је долазио из супротног смера.

Занимљиво је да црногорске агенције нису известиле о несрећи, нити су дале информацију о томе да је у њој погинуо хашки сведок.

За сада нико у Црној Гори не жели да потврди нити да демантује вест подгоричких "Вијести "да је покојног Беришу на дан погибије у Подгорици посетио представник једне међународне институције, са њим разговао у вези са суђењем Харадинају које је заказано за 5. март пред трибуналом у Хагу.

Кујтим Бериша је раније живео у Дечанима и верује се да један од малобројних сведока на суђењу Харадинају који је знао много о команданту оперативне зоне ОВК, оптуженом за прогон српских и других неалбанских цивила, као и за злодела над Албанцима, које је ОВК сматрала нелојалнима, у околини Пећи и Дечана 1998. године. Претпоставља се да је Бериша био очевидац мучења Рома – Мисина Берише и његовог сина Саљија и још једног мушкарца у августу 1998. године у Харадинајевом штабу у месту Рзнићи, због њихове "наводне сарадње са српским снагама".

У Подгорици је након овог догађаја актуелизована и прича о томе да ли је Хашки трибунал од црногорске власти тражио само новинара који је требало да сведочи у процесу против "вуковарске тројке", односно Веселина Шљиванчанина, или је пак потраживао и захтевао да се овој међународној институцији правде "обезбеде још неки сведоци", а међу њима и Бериша.

За сада нико из званичних институција Црне Горе не жели да коментарише ове тврдње, уз образложење да је за то још рано, те да ће се огласити након опсежних истрага које следе.
Новица Ђурић - Ђорђе Брујић

-------------------------------------------------------------------------

Случај убијеног сведока Земаја

После инцидента у Подгорици на многа питања чекају се одговори. Пре свега, ако се Беришино име налазило на неком тајном списку заштићених сведока, ко је онда био одговоран за његову безбедност и да ли је Трибуналу било познато да се он налази на територији Црне Горе?

И док се и даље спекулише под којим околностима је страдао Бериша, јавност се присећа једног, помало заборављеног инцидента који се одиграо 4. јануара 2003. године у Пећи. Те ноћи убијен је један од бивших команданата Ослободилачке војске Косова и такозваних оружаних снага републике Косово (ФАРК) Тахир Земај. Поред њега усмрћена су још двојица косовских Албанаца.

Тек касније, када су се склопили сви квадратићи мозаика, многи аналитичари су ово убиство довели у директну везу управо са бившим косовским премијером Рамушом Харадинајем. А ево и зашто.

Наиме, Тахир Земај је био један од кључних сведока на суђењу петорици бивших припадника ОВК и Косовског заштитног корпуса, окупљених у терористичку групу "Дукађини". Они су неколико месеци раније у Приштини осуђени на вишегодишње затворске казне због отмице, злостављања и убиства. Међу оптуженима се налазио и Даут Харадинај, брат лидера Алијансе за будућност Косова Рамуша Харадинаја.

Аналитичари су Земајево убиство оценили само као још једну рунду у у сукобу ривалских крила расформиране ОВК, а многи су као наручиоца злочина означили управо Рамуша Харадинаја.
М. Ј.

------------------------------------------------------------------------

Кавран: Имена Кујтима Берише нема у документима

Портпарол Хашког тужилаштва Олга Кавран изјавила је јуче да се име Кујтима Берише не налази у документима који су јавно доступни и на списку сведока у процесу против бившег косовског премијера Рамуша Харадинаја. "У документима који су јавно доступни нема тог имена", рекла је она Танјугу.

Београдски медији пренели су јуче да је Бериша убијен и да је он један од малобројних сведока на суђењу Харадинају.

У Хашком трибуналу више пута је указивано да главна тужитељка Трибунала Карла дел Понте, од почетка рада на случају Харадинај, има проблема да обезбеди сведоке, који би могли да потврде кључне делове оптужнице.

Тужилац Маркс Мур изјавио је у септембру 2005. године да Тужилаштво Хашког трибунала располаже подацима да је Харадинај, откако је 9. јуна пуштен на привремену слободу, покушао да утиче на сведоке и застрашује их.

Мур је тада казао да из разлога безбедности сведока не може обелоданити детаље о својим информацијама, али да су оне такве природе да могу довести у питање не само либерализовање режима политичког ангажмана оптуженог, већ и Харадинајев боравак на привременој слободи.
Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.