мала матура

Сада сте се баш изнервирали и питате се: „Зар је могуће да у ’Политици’ не знају правопис па наслов почињу малим словом?” Пре него што кренете ка телефону како бисте позвали нашу редакцију да се жалите због грешке, прочитајте објашњење: правопис знам, само закључак из једног примера примењујем на други, слични пример.

А први пример је следећи: на тесту из српског језика приликом полагања мале матуре осмаци који би, као одговор на питање „ко је написао ’Горски вијенац’”, написали „петар петровић његош”, освојили би максималан број поена, јер су показали знање из пређеног градива. Ово је закључак надлежних у Министарству просвете и науке који је изазвао револт наставника, родитеља, стручњака... Испада да је само важно знати детаље из градива али не и елементарне ствари, као што је правопис српског језика.

У недавном сусрету са новинарима, надлежни из поменутог министарства трудили су се да прецизирају шта ће се и како бодовати на малој матури која почиње у понедељак, истичући да никакав проблем са бодовањем не постоји и да су медији криви што су ове „ситне” правописне грешке ђака „надували”. Њима је у целој причи о правилима у вези са малом матуром апсолутно све јасно, па и појашњење да ће у случају нејасноћа дежурни наставници који буду прегледали тестове ђака одмах звати ауторе задатака да реше дилему! Највише их је љутило што новинарима „опет нешто није јасно”, па стално непотребно запиткују и траже додатна објашњења.

Нису се, међутим, запитали како је могуће да из основне школе изађе петнаестогодишњак који не зна једно од основних правила правописа – да властита именица увек почиње великим словом. Није им било чудно да је током осмогодишњег школовања дотичног петнаестогодишњака учило најмање десет наставника (учитељ, професори српског језика, историје, географије, страних језика, биологије...), а да га нико од њих није исправио у грешци коју је сигурно и раније правио пишући властите именице малим словом. Нико од њих није се потрудио ни да ђак исту, а сигурно и многе друге правописне грешке, више не понови.

Иако је овакав пример незнања звоно на узбуну свим надлежнима у просвети, они нису ни покушали да утврде са каквим знањем деца заиста напуштају основну школу и да ли у образовном систему нешто хитно треба мењати ако међу осмацима данас има и неписмених.

Као новинару, мени је све јасно: у овом случају заказали су сви надлежни – од оних у школама до оних у ресорном министарству. Као професор српског језика ужаснута сам чињеницом да моје колеге могу да допусте да после осмогодишњег школовања од њих оду и правописно неписмени ђаци. Као родитељ не бих себи дозволила да моје дете не познаје правопис српског језика. Тај правопис је нераздвојни део нашег идентитета и елементарне културе без којих, упркос модерној технологији и стицању знања преко интернета, нећемо далеко стићи.