Без њих нема Војске

Најбољу доходовну установу Војске Србије у прошлој години Технички ремонтни завод из Чачка хтели су да отпишу из војног система. Зашто? Да би га неко јефтино купио, приватизовао и онда услуге Војсци Србије наплаћивао по европским ценама. Конкретно, ако ремонт тенка М-84 кошта, рецимо, око 100.000 долара, онда би то по европским стандардима и ценама било 300.000 долара. Срећом, они који су тако размишљали о будућности Техничког ремонтног завода у Чачку нису успели.

За сада. Завод је и даље у војном систему и није прешао у руке "цивила", односно тајкуна. И Завод одлично послује, не отпушта, већ запошљава нове раднике. Штете настале услед бомбардовања 1999., а Завод је, уз фабрику "Слобода", био и главни циљ скоро свакодневних ваздушно-ракетних напада на Чачак, отклоњене су готово искључиво сопственим снагама.

Основна делатност Завода у Чачку је ремонт и модернизација техничких средстава Војске: борбена и неборбена возила, пешадијско наоружање, земаљска и противавионска артиљерија, средства везе и електронике, оптика, интендантска и ракетна средства, мотори, агрегати, хидраулични уређаји, противпожарни апарати и посуде под притиском, резервни делови, специјална надградња возила... Завод пружа и разне врсте услуга из области машинске, термичке и хемијско-термичке обраде, галванске заштите, оправке и верификације мерних средстава, испитивања мотора и агрегата мотора, регенерације делова и склопова. Дакле, Технички ремонтни завод у Чачку установа је без које Војска Србије једноставно не може да постоји и, наравно, тајкуни су одмах бацили око и на ову фирму.

Колико у тим амбицијама око приватизације Завода игра улогу и нови посао око модернизације 175 тенкова М-84АБ из састава армије Кувајта? Тај посао између фирме "Југоимпорт – СДПР" и владе Кувајта само што није склопљен, тенк М-84АБ1 прошао је све тестове у Србији и у Кувајту, где је у пустињи имао дневна и ноћна гађања, док је истовремено изнад њега све време "висила" америчка беспилотна летелица. Ако се зна да је модернизација тенка М-84АБ у тенк М-84АБ1 по једном сету негде око два милиона долара, да тих тенкова Кувајт има 175, то би могао да буде и најбољи извозни посао Србије у последњих 17 година. И тако долазимо до Чачка, јер главнину посла око модернизације обавиће Технички ремонтни завод из тог града. Кувајтски тенкови биће укрцани на бродове и транспортовани до Луке Бар, одатле железницом до Чачка и Завода где је већ спреман ранжирни колосек и специјална хала за модернизацију тенкова. Кувајтском министарству одбране приказан је и филм како ће све то изгледати, од укрцавања тенкова на бродове до завршетка модернизације у Чачку. Леп и велики посао за Завод и привреду Србије за најмање следећих пет година.

Но, Завод из Чачка модернизовао је, уз помоћ стручњака из Војнотехничког института, и тенкове Т-55 и Т-72, стручњаци Завода извршили су конверзију тенка Т-55 у инжењеријско универзално возило "муња", као и конвертовање хаубица од 105мм М-56 и М2А1 на повећани домет и ефикасност од читавих 50 одсто.

Технички ремонтни завод из Чачка не добија ни динар из буџета, комплетно послује на принципу дохотка. Нема дугова, и има будућност уколико је има и Војска Србије. Баш као што је за "Политику" изјавио директор Завода, дипломирани машински инжењер, пуковник Војислав Милинковић: "Постојимо као Завод већ пуне 82 године. Државна смо институција и неодвојиви смо део система одбране и Војске Србије". Још да то схвате и тајкуни...