Свету прети нова рецесија

Свет је данас, други пут у последње четири године, на ивици рецесије. У овом преломном тренутку, глобална координисана акција – изван Европе саме – јесте од судбоносног значаја. Ово мрачно упозорење домаћину предстојећег самита Г-20 Фелипе Калдерону, упутио је јуче Чарлс Далара, директор Института за међународне финансије, моћног лобија преко 400 најјачих банака света.

По Далари, мексички самит је вероватно најзначајнији скуп Г-20 од окупљања у априлу 2009. године у Лондону. Лидери Г-20 успели су тада да постигну договор о здруженој акцији против ондашње кризе и рецесије, изазване крахом америчког хипотекарног тржишта 2007. Складна акција лидера Г-20 у овом тренутку није извесна, оцењује агенција Блумберг.

У међувремену, притисак финансијских тржишта на лидере најразвијенијих држава света је недвосмислен. Од Г-20 се очекују јасан заједнички план за обуздавање глобалне привредно-финансијске кризе, али и сатница која би осветлила „куда иде Европа”, прецизирао је Далара.

Неизвесност европског пута, уочи избора у Грчкој, неопходног пакета помоћи Шпанији (не само њеним банкама), а вероватно Кипру и неким другим „начетим” економијама еврозоне, у жижи је бриге огромног дела развијеног света.

„Дужничка криза еврозоне је највећи спољни ризик за трећу светску економију – Јапан”, упозорио је Масааки Ширакава, гувернер Централне банке у Токију.

Месецима одлучан да не прихвати улогу у несложном политичком театру ЕУ, председник Европске централне банке Марио Драги јуче је обелоданио да осовина Брисел-Франкфурт (седиште ЕЦБ) кроји нови приступ будућности монетарне уније.

Марио Драги, Херман ван Ромпај, Жозе-Мануел Барозо и Жан-Клод Јункер ће – према најавама председника ЕЦБ – „врло ускоро” можда и пре Самита Г-20, изаћи са новим „гранд-планом „за будућност еврозоне”.

„Берзе и људи треба да буду уверени да ми још путујемо заједно”, сликовито је описао Драги. Оно „још путујемо заједно” већ је забринуло посматраче.

Шта то спрема квартет највиших званичника у ЕУ? Колико су Берлин, Париз и остале престонице бриселске фамилије упознате са детаљима будућег „гранд плана”? Колико би времена било потребно да такав план заживи? Светске берзе одавно немају стрпљења за најаве европске архитектуре „из будућности”, посебно кад Немачка и Француска – две најјаче економије еврозоне – јавно размењују оптужбе да стварају таборе Париз против Берлина и обрнуто.

Мимо уобичајеног протокола француски председник Франсоа Оланд позвао је прошле седмице представнике немачке опозиције у Јелисејску палату на разговоре о решењима дужничке кризе. Уочи самита европских лидера крајем јуна, Оланд ће тек 22. јуна о истој теми кризних решења разговарати са Ангелом Меркел у Риму.

Берлин у међувремену оптужује Париз да уочи тог самита врбује Рим и Мадрид против кризног становишта Берлина. Француски премијер јуче је јавно демантовао такве оптужбе, указујући на значај новог повода за кавгу. Неизвесно је колико ће план европског квартета изаћи из оквира монетарних тема.

Институт за међународне финансије упозорава да није тренутак за измену прописа у банкарском сектору у време оскудног поверења берзи у политичке рецепте.

Гувернер централне банке Јапана апеловао је јуче на САД да свим снагама утиче на Европу како би предузела одлучне мере за обуздавање еврокризе. Питање је само да ли свет има јединствену идеју куда данас иде Европа.

Тања Вујић