Svetu preti nova recesija

Svet je danas, drugi put u poslednje četiri godine, na ivici recesije. U ovom prelomnom trenutku, globalna koordinisana akcija – izvan Evrope same – jeste od sudbonosnog značaja. Ovo mračno upozorenje domaćinu predstojećeg samita G-20 Felipe Kalderonu, uputio je juče Čarls Dalara, direktor Instituta za međunarodne finansije, moćnog lobija preko 400 najjačih banaka sveta.

Po Dalari, meksički samit je verovatno najznačajniji skup G-20 od okupljanja u aprilu 2009. godine u Londonu. Lideri G-20 uspeli su tada da postignu dogovor o združenoj akciji protiv ondašnje krize i recesije, izazvane krahom američkog hipotekarnog tržišta 2007. Skladna akcija lidera G-20 u ovom trenutku nije izvesna, ocenjuje agencija Blumberg.

U međuvremenu, pritisak finansijskih tržišta na lidere najrazvijenijih država sveta je nedvosmislen. Od G-20 se očekuju jasan zajednički plan za obuzdavanje globalne privredno-finansijske krize, ali i satnica koja bi osvetlila „kuda ide Evropa”, precizirao je Dalara.

Neizvesnost evropskog puta, uoči izbora u Grčkoj, neophodnog paketa pomoći Španiji (ne samo njenim bankama), a verovatno Kipru i nekim drugim „načetim” ekonomijama evrozone, u žiži je brige ogromnog dela razvijenog sveta.

„Dužnička kriza evrozone je najveći spoljni rizik za treću svetsku ekonomiju – Japan”, upozorio je Masaaki Širakava, guverner Centralne banke u Tokiju.

Mesecima odlučan da ne prihvati ulogu u nesložnom političkom teatru EU, predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi juče je obelodanio da osovina Brisel-Frankfurt (sedište ECB) kroji novi pristup budućnosti monetarne unije.

Mario Dragi, Herman van Rompaj, Žoze-Manuel Barozo i Žan-Klod Junker će – prema najavama predsednika ECB – „vrlo uskoro” možda i pre Samita G-20, izaći sa novim „grand-planom „za budućnost evrozone”.

„Berze i ljudi treba da budu uvereni da mi još putujemo zajedno”, slikovito je opisao Dragi. Ono „još putujemo zajedno” već je zabrinulo posmatrače.

Šta to sprema kvartet najviših zvaničnika u EU? Koliko su Berlin, Pariz i ostale prestonice briselske familije upoznate sa detaljima budućeg „grand plana”? Koliko bi vremena bilo potrebno da takav plan zaživi? Svetske berze odavno nemaju strpljenja za najave evropske arhitekture „iz budućnosti”, posebno kad Nemačka i Francuska – dve najjače ekonomije evrozone – javno razmenjuju optužbe da stvaraju tabore Pariz protiv Berlina i obrnuto.

Mimo uobičajenog protokola francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je prošle sedmice predstavnike nemačke opozicije u Jelisejsku palatu na razgovore o rešenjima dužničke krize. Uoči samita evropskih lidera krajem juna, Oland će tek 22. juna o istoj temi kriznih rešenja razgovarati sa Angelom Merkel u Rimu.

Berlin u međuvremenu optužuje Pariz da uoči tog samita vrbuje Rim i Madrid protiv kriznog stanovišta Berlina. Francuski premijer juče je javno demantovao takve optužbe, ukazujući na značaj novog povoda za kavgu. Neizvesno je koliko će plan evropskog kvarteta izaći iz okvira monetarnih tema.

Institut za međunarodne finansije upozorava da nije trenutak za izmenu propisa u bankarskom sektoru u vreme oskudnog poverenja berzi u političke recepte.

Guverner centralne banke Japana apelovao je juče na SAD da svim snagama utiče na Evropu kako bi preduzela odlučne mere za obuzdavanje evrokrize. Pitanje je samo da li svet ima jedinstvenu ideju kuda danas ide Evropa.

Tanja Vujić