Грчки предах

Европи је лакнуло, Грчка је ухватила предах, алидомовина речи хаос тиме није поштеђена неизвесности.

Тесна победа конзервативне Нове демократије поздрављена је од Брисела до Берлина јер је, барем привремено, отклоњена опасност да Грчка испадне из зоне евра што би не само био озбиљан ударац једном од најамбициознијих пројеката европских интеграција, већ и стабилности глобалне економије.

Од коалиционе владе се очекује да задржи договорени курс сарадње са међународним кредиторима, укључујући дисциплиновано спровођење тешких реформи како би Грчка почела да се извлачи из дужничке кризе.

Нова демократија и социјалистички ПАСОК, ривалске династије које огромна већина Грка сматра најодговорнијим за последње четири године тешког посртања, покушаће да направе досад незабележену коалицију у изнудици времена: Грчка ће средином јула остати без кеша, банкарски депозити се смањују док Европа очекује нова обећања о спровођењу мера штедње пре него што прискочи у помоћ.

Лидер Нове демократије Антонис Самарас сматра да Европа мора да пружи руку, да буде флексибилнија и да помогне тако што би се олакшали неки услови кредитирања, рецимо продужавањем рокова отплате две транше одобрених зајмова.

Како је извесно да кредитори неће одустати од суштине реформских захтева и чврсте финансијске дисциплине наметнуте презадуженој чланици зоне евра, следи ново гутање горких пилула: даље смањивања плата и пензија, отпуштање 150.000 запослених у јавном сектору...

То наговештава да неће бити социјалног мира у временима када Грчка вапи за политичком и економском стабилношћу. Нова врућа јесен се приближава као зла коб.

Лако може да се испостави да се ради о Самарасовој Пировој победи. Њега Европљани желе да виде као прогресивног савезника, али лидер Нове демократије може да се опише и као националиста жељан власти, политичар коме нису страни обрти.

Суштински проблем Грчке, који се често губи са радара у Бриселу, јесте да без обзира на све милијарде евра одређених за спасавање, без обзира на све притиске или могуће олакшице, грчка криза не може да се реши без помоћи – Грка.

Али, Грчка је са недељних избора изашла тешко подељена. Тек 40 одсто Грка гласало је за партије које подржавају спасилачки пакет ЕУ и ММФ-а.

Радикална левица Сиризе, која је агитовала за одбијање овог програма, одлази у опозицију са моћних 27 одсто гласова, чак 10 одсто више него што је освојила у мају.

Лидер ПАСОК-а Евенгалос Венизелос је у праву када каже да би Сириза требало да се нађе у новој влади, али харизматични левичар и бивши комуниста Алексис Ципрас то неће јер би да што пре види леђа међународним кредиторима и њиховим мерама које Грке доводе на ивицу очаја.

Од владе националног јединства нема ништа.

Кључна енигма није уклоњена: да би Грчка профункционисала као озбиљна земља, неопходна је сарадња свих, политичара и грађана. Реформе није довољно најавити. Треба их спровести.

„Нема времена за чекање”, каже Самарас. Ко ће га послушати?