Дугови потопили СОС маркете

Сви продајни објекти СОС маркета су затворени, а у њих ће се највероватније ускоро уселити трговинско предузеће „Аман”. Ради се о трговинском ланцу чији је власник Јорданац Недал Кхалил и чије су радње од пре пет, шест година смештене углавном у ободним београдским општинама. Усељавање у СОС маркете за њега је, очигледно, начин да развије бизнис и у центру Београда.

На врата радњи за социјално угрожене грађане катанци су стављени због великих дугова добављачима, који се процењују на више од 120 милиона динара. Пре више од три године, када су СОС маркети почели да раде, овај „инстант одговор на кризу и беспарицу” дао је ефекте. Тада су понудили артикле мање познатих произвођача по најнижим ценама на тржишту и нижим маржама од конкуренције, што је био рецепт за почетно добро пословање. Ланац је ширио продајну мрежу, запошљавао више радника и пркосио кризи, али га је на крају иста та криза појела. Истина, опстао је дуже него ланац СОС маркета у Љубљани, који је због слабог интересовања добављача, али и потрошача, пропао после свега два-три месеца.

Непосредно пред затварање, СОС маркeти су имали 33 продавнице у свим београдским општинама, запошљавали нешто мање од 300 радника, а просечна зарада износила је колико и у другим трговинама, односно између 24.000 и 25.000 динара. Према речима запослених, и последњих дана пред затварање радило се и било је пазара, али је због нагомиланих дугова и ненаплативих потраживања фирма затворена.

Уколико је тачно да потрошачи у Србији једва састављају крај са крајем, а у овим радњама су им се нудили по ценама повољни производи, како су и због чега пропали СОС маркети?

Како је јуче рекао за „Политику” Момир Лазић, директор овог сада већ угашеног предузећа, они су заправо закупци у свим објектима у којима раде и ниједна продавница није у власништву СОС маркета што им је додатно оптерећивало пословање. Према ранијим информацијама, половину објеката закупљују од „Јабуке”, која је годинама у стечају, а половину од других приватника.

– Пад промета у прошлој години је износио између 15 и 18 одсто и СОС маркети се уклапају у тај просек, а тренд опадања промета је настављен и ове године. Због тога ми празнимо објекте, које је сада закупила трговина „Аман”. Једноставно, имали смо велике обавезе према добављачима, промет је падао, потраживања нисмо могли да наплатимо и тако смо дошли у проблем. Развој СОС маркета није зависио само од нас, већ и од тржишних услова, јер куповна је моћ веома слаба – објаснио је Лазић.

Занимљиво је, међутим, да је пре него што је пре неколико месеци дошао у СОС маркете, Лазић радио управо у трговинском предузећу „Аман”, док је интересантна и власничка структура СОС маркета.

Велике уделе у власништву имају Милорад Мишковић, бивши генерални директор СОС маркета и „Јабуке”, које је недавно отишао у пензију, али и челни људи Асоцијације слободних и независних синдиката – Ранка Савић, која је сада народни посланик на листи Преокрет и Драган Миловановић.

Познаваоци прилика указују и на то да СОС маркети нису успели да опстану због политике маржи која је била нижа него код конкуренције. Просечна маржа у овој трговини је, према ранијим изјавама директора, износила између 12 и 15 одсто, док је у другим трговинским ланцима знатно већа.

Како Лазић тврди за „Политику”, „Аман” би требало да од СОС маркета преузме барем око 200 запослених, од око 300 колико их ова трговина има.