Како се постаје фудбалски селектор

Још се није ни стишао невешто заташкани дебакл на светском фудбалском првенству, а већ може да се назре нови. Очигледан повод за овакво црно предвиђање пружају последње три пробне утакмице фудбалске репрезентације Србије која, као што знамо, није на Европском шампионату који се ових дана игра у Пољској и Украјини. С тугом у души сви су имали прилике да гледају врхунске играче како играју игру без игре и како с лакоћом губе утакмице.

Ради бољег сагледавања овог проблема, укратко треба рећи да је фудбалска игра заснована на физичкој спремности (30 одсто) и на техничкој способности (30 одсто), док осталих 40 одсто спада у „ентропијски простор”, дефинисан количином (не)познавања информација. Што је количина непознавања информација мања, тим је ниво стратегије и тактике игре виши. Све неопходне информације за врхунску фудбалску игру у вези су и са научним дисциплинама. Не може се стећи адекватна сила, брзина и издржљивост без познавања анатомије и физиологије; не могу се савладати сложена техничка извођења; без познавања биомеханике; не може се спровести успешно обучавање сложених техничко-тактичких комбинација без познавања педагогије и психологије.

За једно одговорно место од високог националног значаја у демократској држави се расписује јавни конкурс. Кандидати се пријављују анонимно али с пројектима, научно заснованим. Сваки кандидат који је испунио услове конкурса брани свој пројекат пред стручном комисијом коју сачињавају истакнути доктори наука физичке културе. Нажалост, код нас се то решавало на најдилетантскији начин, где су нестручни чиновници Фудбалског савеза одређивали ко ће бити селектор државне репрезентације. Селектор се јавио након договора а своју способност да врши врло стручан, а још више одговоран посао потврђује тиме што каже како се зове и наведе баснословну суму коју тражи за свој рад.

Овај проблем није од јуче, и раније је било покушаја да се на њега упозори, али је сваки покушај да се организује јавна дискусија о стању у нашем фудбалском спорту пропадао.

Сасвим добронамерно и, наравно, не алудирајући ни на кога, подсетићу читаоце на једну античку максиму: „Војска магараца коју предводи лав побеђује војску лавова, коју предводи магарац”. Само из те максиме, која се не односи само на спорт, може се закључити да је наука најјаче оружје на свету а знање је најскупља роба.

Добићемо нову власт, искрено се надам да ће она усталасати жабокречину на фудбалској баруштини и дати шансу нашој фудбалској нацији да се успне на више место, за које постоје способности и добра воља.

Професор на Факултету спорта и физичког васпитања(у пензији) и бивши кондициони тренер наших најбољих фудбалских екипа