Kako se postaje fudbalski selektor

Još se nije ni stišao nevešto zataškani debakl na svetskom fudbalskom prvenstvu, a već može da se nazre novi. Očigledan povod za ovakvo crno predviđanje pružaju poslednje tri probne utakmice fudbalske reprezentacije Srbije koja, kao što znamo, nije na Evropskom šampionatu koji se ovih dana igra u Poljskoj i Ukrajini. S tugom u duši svi su imali prilike da gledaju vrhunske igrače kako igraju igru bez igre i kako s lakoćom gube utakmice.

Radi boljeg sagledavanja ovog problema, ukratko treba reći da je fudbalska igra zasnovana na fizičkoj spremnosti (30 odsto) i na tehničkoj sposobnosti (30 odsto), dok ostalih 40 odsto spada u „entropijski prostor”, definisan količinom (ne)poznavanja informacija. Što je količina nepoznavanja informacija manja, tim je nivo strategije i taktike igre viši. Sve neophodne informacije za vrhunsku fudbalsku igru u vezi su i sa naučnim disciplinama. Ne može se steći adekvatna sila, brzina i izdržljivost bez poznavanja anatomije i fiziologije; ne mogu se savladati složena tehnička izvođenja; bez poznavanja biomehanike; ne može se sprovesti uspešno obučavanje složenih tehničko-taktičkih kombinacija bez poznavanja pedagogije i psihologije.

Za jedno odgovorno mesto od visokog nacionalnog značaja u demokratskoj državi se raspisuje javni konkurs. Kandidati se prijavljuju anonimno ali s projektima, naučno zasnovanim. Svaki kandidat koji je ispunio uslove konkursa brani svoj projekat pred stručnom komisijom koju sačinjavaju istaknuti doktori nauka fizičke kulture. Nažalost, kod nas se to rešavalo na najdiletantskiji način, gde su nestručni činovnici Fudbalskog saveza određivali ko će biti selektor državne reprezentacije. Selektor se javio nakon dogovora a svoju sposobnost da vrši vrlo stručan, a još više odgovoran posao potvrđuje time što kaže kako se zove i navede basnoslovnu sumu koju traži za svoj rad.

Ovaj problem nije od juče, i ranije je bilo pokušaja da se na njega upozori, ali je svaki pokušaj da se organizuje javna diskusija o stanju u našem fudbalskom sportu propadao.

Sasvim dobronamerno i, naravno, ne aludirajući ni na koga, podsetiću čitaoce na jednu antičku maksimu: „Vojska magaraca koju predvodi lav pobeđuje vojsku lavova, koju predvodi magarac”. Samo iz te maksime, koja se ne odnosi samo na sport, može se zaključiti da je nauka najjače oružje na svetu a znanje je najskuplja roba.

Dobićemo novu vlast, iskreno se nadam da će ona ustalasati žabokrečinu na fudbalskoj baruštini i dati šansu našoj fudbalskoj naciji da se uspne na više mesto, za koje postoje sposobnosti i dobra volja.

Profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja(u penziji) i bivši kondicioni trener naših najboljih fudbalskih ekipa