ММС удар на судију

Ната Месаровић, председавајући судија у процесу за убиство премијера Зорана Ђинђића, саопштила је јуче да је добила претње које су јој, у виду ММС порука, на мобилни телефон послале непознате особе. Не прецизирајући о каквим претњама је реч, судија Месаровић је јавно замолила да се већу омогући да ради свој посао.
– Била сам узнемирена слањем више ММС порука на службени мобилни телефон. Не могу да кажем да сумњам на било кога. Надлежни раде свој посао. Молила бих све који и посредно имају утицаја да пусте суд да оконча овај поступак – саопштила је Ната Месаровић.

Како сазнајемо у изворима блиским Специјалном суду, претње упућене судији Месаровић веома су озбиљне. Судија Месаровић већ је добијала извесне "поруке" у време док је већу председавао претходни судија. Тада су јој непознате особе пред вратима стана оставиле црвене руже, иначе симбол ЈСО, чији је бивши командант Милорад Улемек Легија првооптужени у овом предмету.

На суђењу се јуче могло чути да је Биљана Кајганић, бивши адвокат Дејана Миленковића Багзија, сведока сарадника, поднела кривичну пријаву против судије Нате Месаровић. Пријава је у вези са саслушањем Миленковића пред Специјалним судом, али детаљи нису саопштени.

– Желим да вас обавестим да сам на захтев окружног тужиоца у Београду послала транскрипте са саслушања Миленковића поводом кривичне пријаве адвоката Биљане Кајганић против мене, због кршења закона од стране судије. Ипак, чуди ме да је окружни тужилац од мене тражио те транскрипте. Задовољна сам што је окружни тужилац тако показао да нико није недодирљив, што му је иначе и обавеза, па нека почне са овим председником већа – казала је у благо ироничном тону судија Ната Месаровић.

За сада није познато шта се наводи у пријави Биљане Кајганић против судије Месаровић. У суду кажу да највише чуди неуобичајена реакција окружног тужиоца који је показао зачуђујућу ажурност када је од судије, која је том пријавом осумњичена, затражио транскрипте са саслушања Дејана Миленковића, како би проверио наводе пријаве Биљане Кајганић.

Судско веће, иначе, ове седмице треба да саопшти одлуку поводом предлога да се у судници као доказ пусти аудио запис и прочитају транскрипти прислушкиваног разговора Миленковића и Кајганићеве, у време док је он био у бекству у Грчкој. У том разговору, како је објавио недељник "Време", Кајганићева је наговарала Миленковића да лажно оптужи сведока сарадника Љубишу Буху Чумета за убиство Момира Гавриловића, како би и он добио статус сведока сарадника.

На суђењу је јуче саслушан Владимир Миомановић, бивши начелник Одељења за криминалистичку технику београдског СУП-а. Он је рекао да је екипа тог одељења 17. марта 2003. године, током допунског увиђаја у канцеларији број 55 зграде у Улици адмирала Гепрата, одакле је пуцано на Ђинђића, у вратанцима каљеве пећи нашла опушке цигарета марке "давидоф". Судија Месаровић прочитала је Миомановићу извештај са његовим потписом од 15. марта исте године, у којем, поред осталог, пише да су ти пикавци већ тада били нађени.

Од Миомановића је затражено да објасни ово неслагање у датумима, а он је изјавио да је највероватније грешка у датуму. Миомановић је рекао да су стручњаци из Визбадена обавили увиђај у тој канцеларији 13. марта. Без објашњења је остао и датум 14. март на Миомановићевом извештају у коме пише да су стручњаци из Визбадена, са собом у Немачку, понели делове пројектила и – три опушка.

Сведок Предраг Кораћ, члан тима који је 17. марта 2003. године обавио допунски увиђај у канцеларији број 55, изјавио је да су врата те просторије пре њиховог доласка била закључана и запечаћена полицијским печатом.

Опушци су раније приписивани Звездану Јовановићу, оптуженом да је пуцао у Ђинђића, али су стручњаци из Визбадена утврдили да на њима нема његових ДНК трагова. Јовановићев бранилац Ненад Вукасовић оценио је да је Миомановић лажно сведочио како би покрио полицијско подметање доказа против његовог клијента.

Доротеа Чарнић

--------------------------------------------------------------------------

Претња судији из сајбер простора

Пошиљаоцу поруке судији Нати Месаровић, председавајућој већа у процесу за атентат на премијера, прети до пет година затвора

Претње које су путем ММС-а упућене судији Нати Месарoвић, која председава судском већу у поступку против оптужених за убиство премијера Зорана Ђинђића, према незваничним информацијама упућене су са телефонског броја чији је корисник управник Централног затвора Мирослав Мицић. Порука, међутим, како је објавила Телевизија Б92, није послата са његовог мобилног телефона већ је злоупотребом компјутерског софтвера послата са непознате локације. Полиција и БИА интензивно истражују ко је и на који начин злоупотребио софтвер, као и одакле је послата порука.

– За разлику од СМС-а, којим се преносе текстуалне поруке са једног на други мобилни телефон, ММС-ом поред текста, може да се пренесе и слика или звук – објашњава за "Политику" Слободан Марковић, председник Центра за развој интернета. – И СМС и ММС поруке могу да се шаљу путем Интернета тако што корисник који жели да пошаље поруку оде на одређени сајт, откуца њен садржај и пошаље је на жељени број. Послата порука потом долази до рачунара који се налази код мобилног оператера. Садржај поруке се претвара у облик који може да буде испоручен на мобилни телефон примаоца.

Према Марковићевим речима, мобилни оператер чији корисник је примио поруку могао би да утврди, али не са потпуном сигурношћу, одакле је порука дошла, али не и ко ју је послао.

Уколико се открије особа која је судији Нати Месаровић послала поруку, она би могла да се нађе на оптуженичкој клупи Окружног суда у Београду који је формирао Одељење за високотехнолошки криминал. Према закону, који регулише ову област, у високотехнолошки криминал спадају кривична дела код којих се као објекат или средство њихових извршења јављају рачунари, рачунарске мреже, подаци, као и њихови производи у материјалном или електронском облику.

Под производима у електронском облику, посебно се подразумевају рачунарски програми и ауторска дела која се могу употребити у оваквом облику. Одељење ће "покривати" и кривична дела из области фалсификовања и злоупотреба платних картица. Запрећене казне за кривична дела из области високотехнолошког криминала крећу се од новчаних до казни затвора у трајању до десет година.

Према речима "Политикиног" саговорника упућеног у високотехнолошки криминал, који је због деликатности целог случаја желео да остане анониман, у закону се наводи да ће особа која судији или тужиоцу на овај начин прети силом, а то се докаже на суду, може изрећи казна од шест месеци до пет година.

– Незахвално је говорити о евентуалном кривичном делу и његовим санкцијама с обзиром на то да ми није познат садржај претње упућене судији Нати Месаровић. Овакав начин претње могао би да се сведе под кривично дело спречавања службеног лица у вршењу службене радње – рекао је наш саговорник.

Мирослава Дерикоњић