Камиони мимо Србије

Транзитни саобраћај током јануара кроз Србију на потесу од Батроваца до Градине и Прешева мањи је у односу на исти период прошле године за чак 20 одсто.
Ово драматично упозорење изнео је јуче у Привредној комори Србије Душан Младеновић, секретар Одбора за саобраћај и телекомуникације ПКС уз напомену да још нико није у могућности да тачно укаже шта је довело да оваквог неуобичајеног пада транзита кроз Србију.

Звоно за узбуну упаљено је и у Управи царина која је задужена да утврди који су разлози утицали да инострани шпедитери током јануара и првих фебруарских дана почну да заобилазе дуго хваљену српску деоницу Коридора 10. Иако се званично нико не упушта у процену стања у овом тренутку, скоро да је извесно да је Коридор 10 тренутно изгубио примат у односу на други европски саобраћајни правац –  Коридор 4. Овај други коридор прелази и преко земаља које су од 1. јануара постале пуноправне чланице Европске уније –  Румунију и Бугарску.

Према садашњој процедури и правилима ЕУ, возачи друмских крстарица ће моћи да Коридором 4 без заустављања возе, на пример, од Истанбула до Париза. Управо оваква саобраћајна процедура у потпуности је изједначила време путовања Коридором 10 који је знатно краћи од конкурентног Коридора 4, што је тренутно довело до тога да је Србија изгубила веома значајне приходе.

– Нема разлога за панику, ово је само упозорење надлежних институција које прате статистичка кретања – изјавио је јуче Младеновић.

О каквим користима од транзитног саобраћаја за Србију се ради можда се најбоље види по броју возила која су "прошпартала" овим коридором. У транзитном саобраћају регистровано је током прошле године 500.000 камиона са ТИР ознаком, који су били у транзиту. Уколико би се наставио садашњи тренд, могло би се догодити да током ове године чак и до 100.000 иностраних камиона мање прође српским друмовима него годину дана раније.

 О каквом губитку је реч најбоље се види по томе што само путарине за једну "друмску крстарицу" од Шида преко Београда и Ниша до Лесковца износе око 150 евра. Када се тај број помножи са потенцијалним губитком у броју камиона који би ишли "заобилазно" Коридором 4, долази се и до суме од 15 милиона евра.

Директор јавног предузећа "Путеви Србије" Бранко Јоцић почетком ове године изјавио је да је ово предузеће током прошле године наплатило од путарина 180 милиона евра. Тако би евентуални губитак само по основу теретног саобраћаја достизао десет одсто прошлогодишњих прихода.

Да цела ствар дугорочније буде гора по Србију види се и по недавном потписивању уговора о градњи моста на Дунаву који треба да споји Румунију и Бугарску. Мост ће се налазити између бугарског Видина и румунског града Калафата. Приликом потписивања уговора 30. јануара бугарски министар за саобраћај Петар Мутафчијев најавио је да ће мост бити у саобраћају 2010. године. На 610 километара границе две нове чланице ЕУ сада има само један мост који спаја Русе у Бугарској и Ђурђу у Румунији, па је то представљало велики транспортни проблем у овом делу Европе. Када буде изграђен мост Видин–Калафат обезбедиће се несметани саобраћај на веома важном европском коридору који од Дрездена води до Истанбула.

У целој причи око моста на Дунаву најинтересантније за Србију је што је победник тендера фирма "Фоменто де конструксионес и контратас", познатија као ФЦЦ која је иначе победник и на тендеру за градњу аутопута од Хоргоша до Пожеге. Влада Србије одобрила је почетком новембра концесију која је требало да буде потписана 18. јануара у Београду. Шпанци су се, наводно, уплашили порука које су им упућиване око потписивања концесије и "привремено одустали", али им то није сметало да само 12 дана касније потпишу уговор са Бугарском.

Дарко Кнежевић

-----------------------------------------------------------

Концесионари долазе у петак

Министар за капиталне инвестиције Велимир Илић најавио је јуче да ће прворангирани на тендеру за добијање концесије за изградњу аутопута Хоргош-Пожега, представници аустријске компаније "Алпина Мајредер" и шпанског ФСС-а, у петак допутовати у Београд. Уговор о давању концесије за изградњу пута тим предузећима је требало да буде потписан дан пре почетка предизборног ћутања у јануару, и представници "Алпине Мајредер" су дошли на потписивање, док се представници ФСС-а нису појавили, рекао је министар Илић.

Уговор су, како је навео, парафирали адвокати те две компаније, али је ФСС тражио одлагање потписивања уговора због проблема око формирања владе у Србији.

Другопласирани кандидат за добијање концесије за изградњу пута Хоргош-Пожега, конзорцијум који предводи "Пор"), свакодневно се, у складу са законом, интересује да ли су "Алпина Мајредер" и ФСС одустали од изградње тог аутопута, казао је Илић.