Консензус за успешан дијалог око Косова

Да ли српска политичка елита може да заузме заједнички став о Косову и Метохији без обзира на то ко ће да направи Владу Србије. Питање је оправдано јер је извесно да око Косова постоји доста нејасноћа па је тако Ивица Дачић поручио могућим коалиционим партнерима да он неће да буде у влади која ће отварати канцеларију Београда у Приштини. Нека то раде Николић и Тадић, поручио је Дачић.

У сваком случају политичке партије и институције требало би да нађу заједнички минимум око најважнијих питања као што су, на пример, непризнавање Косова, отварања канцеларија Београда у Приштини и Приштине у Београду, о аутономији севера, посебним везама Србије са енклавама, посебном статусу за пет манастира…

Николић је већ разговарао са представницима Срба са севера Косова, а у саопштењу његовог кабинета издатог после разговора наведено је да се при решавању проблема Косова и Метохије мора постићи консензус свих релевантних политичких фактора у Србији. Председник се обавезао и да ће се у што краћем року организовати разговори на којима би био утврђен консензус политичких чинилаца у Србији.

Консензус је потребан и зато што ће дијалог бити проширен, како се најављује, и на политичка питања: на дефинисање статуса севера Косова и Метохије, питање српских манастира и цркава, гаранције за Србе јужно од Ибра и питања имовине.

Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука, каже да је консензус доста широк и да је успостављен пре неколико година а то је и Косово и Европска унија. То су опште ствари – нећемо признати Косово, борићемо се за људе који тамо живе, за манастире, аутономија или специјални статус за север што је кључна ствар. Он подсећа на изјаве председника републике Томислава Николића и председника владе Мирка Цветковића да је потребно успоставити консензус јер се без тога ништа неће урадити.

„Неку поделу власти ћемо имати и зато је потребно успоставити консензус. Према истраживању 93 одсто грађана је за Косово и ЕУ и сада ту треба поћи од реалности”, каже Прибићевић. Ни специјални статус не би био немогућ ако би се направио консензус између три велике странке. „То би било добро, а мислим да није немогуће”, каже Прибићевић.

Предраг Симић, професор на Факултету политичких наука, каже да на први поглед изгледа да је тешко направити консензус јер да је то могуће влада би већ била формирана. Он указује и да на Косову није боља ситуација, јер сведоци смо акције полиције око таблица за аутомобиле и не само те акције. „Они тестирају колико далеко могу ићи, а пошто Београд не одговара ићи ће даље”, додаје Симић.

Он каже да је потребно направити консензус око Косова у целини, али да време истиче. „Наруку не иде ни 46 партија у Скупштини Србије и ко зна колико у влади. Србија је притиснута уза зид, а ако је могућ договор, односно консензус око Косова, то треба постићи приликом формирања владе. Треба доћи до црвене линије испод које се неће ићи. Север Косова је већ угрожен и под контролом Приштине”, објашњава Симић.

Бранко Радун, политички аналитичар, сматра да би консензус око Косова био једино право решење да се одупремо притисцима. „Ако би се заузео заједнички став дошло би до ублажавања ставова међународне заједнице. Овако међународна заједница мисли да ће неко попустити и да ће проћи оно што предлажу. У преговорима са Ахтисаријем постигнут је некакав консензус. Ишло је тешко али ипак је постигнут некакав консензус”, каже Радун.

Он мисли да је могуће постићи консензус око Косова, али да би тај предлог требало да потекне од председника републике. „Потребан је неко од кључних актера као што су Борис Тадић, Томислав Николић, Ивица Дачић или Војислав Коштуница. Потребан је заједнички минимум који се договори и онда нема одступања. У том случају би се и међународна заједница другачије понашала. Овако смо разбијени и у дефанзиви. И у на тој клацкалици ако нећете ви хоће они Србија губи. Договор је изузетак који потврђује правило. Некада се и по инерцији нешто прихвата, да не би били црна овца”, каже Радун.