Проклетство „снуза”

Зову га „снуз”, енглески – „snooze”, у преводу – „дремеж”. Процват је доживео кад су, уместо за разговоре и поруке, мобилни телефони почели да служе и за буђење.

Навијеш мобилни за сутра у осам, кад зазвони, стиснеш дугме и помериш буђење за десет минута. После тог времена, решиш још мало да одмориш. И тако, десет по десет минута, из кревета изађеш – сат касније.

Баш као што је из јутра у јутрo радио Гаги са Карабурме. Није омануо ни у петак ујутру.

– Проклет био „снуз”! – помислио је, зграбивши торбу једном, а јакну другом руком. Доручковаће по подне, уз „јутарњу” кафу.

Стигао је у ауто-сервис, где је шегртовао.

– Шта би, момче! Опет онај твој „снуз”, је ли? – рече времешни газда Ђоле.

– Извини, шефе...

– Ајд’ за мном, имам задатак за тебе! – нареди мајстор.

Одведе клинца до „мерцедеса” у ћошку сервиса.

– Уради генералку на овој „мечки”. Да буде готово до сутра у десет! Тад долази муштерија. Имаћеш посла и за пре подне. Па ти види шта ћеш са оним твојим „снузом” – дао је Ђоле инструкције.

Гаги се бацио на посао. Радио је цео дан. Онда је отишао кући и смислио начин да доака „снузу” – навиће мобилни сат раније.

Успео је некако да устане на време, стигао у сервис и наставио с „генералком”. Око пола десет је завршио. У десет, муштерије још није било. Прође четврт сата, пола, цео час. А власника „мерцедеса” – нигде.

Кад – ето средовечног човека, улази у сервис. Прилази „мечки”. Хитро плаћа газди. Брзином муње улази у ауто.

– Извините, људи, журим, успавао сам се, све због проклетог „снуза” – рекао је.

И превалио колима – десет метара. А онда му је пукла гума. Гаги се тад сети да му није заменио „пнеуматике”...

Променише гуме на брзину, уз негодовање муштерије. Кад остадоше сами, Гаги покуша да се извади пред мајстор-Ђолетом:

– Ето, шефе, ви’ш да нисам једини. И овај чова има фрку са „снузом”...

Али Гаги није знао да неке ствари могу да се „снузују” и на месец дана. Убрзо је сазнао и то. Чим је дошло време за – плату.