Знамења Војводине

Првог радног дана председник Скупштине Војводине Иштван Пастор је саопштио да је Уставни суд Србије одбацио иницијативу за утврђивање неуставности и незаконитости одлука покрајинског парламента из 2002. и 2004. године, којима су дефинисани грб и застава северне српске покрајине.

Суд је решење донео 9. маја, па га је могао обелоданити и његов претходник Шандор Егереши, уколико од престоног града до Новог Сада није путовало пун месец и по дана, што се баш не би могло искључити с обзиром на брзину (спорост) којом је одлучивано у овом поступку.

Како год било, нови председник је мандат започео вешћу која би требало да стави тачку на дугогодишња препуцавања око војвођанских знамења, и то не само политичких актера који су у не тако малом броју опозиционих општина одбијали да их истакну уз државне симболе. Треба ли подсећати да су поједине националистичке и екстремистичке групе јавно спаљивале заставу покрајине.

Пастор наглашава да је одлука Уставног суда веома важна, јер њоме престаје „период сумњи“. Међутим, зашто је тај „период” трајао седам и по година?

Оцену уставности покрајинске Одлуке о употреби историјских знамења Војводине 2004. године покренуо је члан ДСС-а Владимир Керлета, који је од Уставног суда затражио да се изјасни да ли АП Војводина има уставно право на грб и химну које користи у јавној употреби.

Уставни суд је прихватио иницијативу грађанина Керлете, али је годину дана касније на захтев из Скупштине АП Војводине застао са поступком и дао могућност да се оспорена одлука усагласи са Уставом и законом до краја другог редовног заседања Скупштине Србије у 2006. години.

            Правно-политичка одисеја је настављена после ступања на снагу новог Устава Србије, који за разлику од Устава из 1990. изричито одређује да аутономне покрајине утврђују симболе и начин њиховог коришћења. Стручњаци ће се сложити да је Керлетина иницијатива том променом изгубила смисао.

            У свакој уређеној држави, па и оној која то пледира да буде, одлуке Уставног суда се поштују. Одговорне политичке странке, без обзира на то коју опцију заступају, морале би да добро промишљају у будућим коментарима, а што се по првим реакцијама може и закључити. Запаљива реторика и продубљивање јаза никоме добро не би донели.

            Ако треба, војвођанским симболима нека се баве стручњаци. Поједини од њих тврде да грб покрајине нема утемељење у српској хералдици и да је креиран као скуп грбова мађарских жупанија из времена Аустроугарске, док Срби, као већинско становништо, баштине хералдичку и државну традицију насталу стварањем Српског војводства и тамишког Баната 1848. године.

            Научно заснован став изнад политичких амбиција могао би бити повод за евентуалну промену изгледа и садржаја, наравно по строго прописаној процедури. Баш као што рече председник Пастор поводом поступака за утврђивање уставности и законитости Статута Војводине и Закона о преносу надлежности, који се још воде пред Уставним судом Србије.