Znamenja Vojvodine

Prvog radnog dana predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor je saopštio da je Ustavni sud Srbije odbacio inicijativu za utvrđivanje neustavnosti i nezakonitosti odluka pokrajinskog parlamenta iz 2002. i 2004. godine, kojima su definisani grb i zastava severne srpske pokrajine.

Sud je rešenje doneo 9. maja, pa ga je mogao obelodaniti i njegov prethodnik Šandor Egereši, ukoliko od prestonog grada do Novog Sada nije putovalo pun mesec i po dana, što se baš ne bi moglo isključiti s obzirom na brzinu (sporost) kojom je odlučivano u ovom postupku.

Kako god bilo, novi predsednik je mandat započeo vešću koja bi trebalo da stavi tačku na dugogodišnja prepucavanja oko vojvođanskih znamenja, i to ne samo političkih aktera koji su u ne tako malom broju opozicionih opština odbijali da ih istaknu uz državne simbole. Treba li podsećati da su pojedine nacionalističke i ekstremističke grupe javno spaljivale zastavu pokrajine.

Pastor naglašava da je odluka Ustavnog suda veoma važna, jer njome prestaje „period sumnji“. Međutim, zašto je taj „period” trajao sedam i po godina?

Ocenu ustavnosti pokrajinske Odluke o upotrebi istorijskih znamenja Vojvodine 2004. godine pokrenuo je član DSS-a Vladimir Kerleta, koji je od Ustavnog suda zatražio da se izjasni da li AP Vojvodina ima ustavno pravo na grb i himnu koje koristi u javnoj upotrebi.

Ustavni sud je prihvatio inicijativu građanina Kerlete, ali je godinu dana kasnije na zahtev iz Skupštine AP Vojvodine zastao sa postupkom i dao mogućnost da se osporena odluka usaglasi sa Ustavom i zakonom do kraja drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u 2006. godini.

            Pravno-politička odiseja je nastavljena posle stupanja na snagu novog Ustava Srbije, koji za razliku od Ustava iz 1990. izričito određuje da autonomne pokrajine utvrđuju simbole i način njihovog korišćenja. Stručnjaci će se složiti da je Kerletina inicijativa tom promenom izgubila smisao.

            U svakoj uređenoj državi, pa i onoj koja to pledira da bude, odluke Ustavnog suda se poštuju. Odgovorne političke stranke, bez obzira na to koju opciju zastupaju, morale bi da dobro promišljaju u budućim komentarima, a što se po prvim reakcijama može i zaključiti. Zapaljiva retorika i produbljivanje jaza nikome dobro ne bi doneli.

            Ako treba, vojvođanskim simbolima neka se bave stručnjaci. Pojedini od njih tvrde da grb pokrajine nema utemeljenje u srpskoj heraldici i da je kreiran kao skup grbova mađarskih županija iz vremena Austrougarske, dok Srbi, kao većinsko stanovništo, baštine heraldičku i državnu tradiciju nastalu stvaranjem Srpskog vojvodstva i tamiškog Banata 1848. godine.

            Naučno zasnovan stav iznad političkih ambicija mogao bi biti povod za eventualnu promenu izgleda i sadržaja, naravno po strogo propisanoj proceduri. Baš kao što reče predsednik Pastor povodom postupaka za utvrđivanje ustavnosti i zakonitosti Statuta Vojvodine i Zakona o prenosu nadležnosti, koji se još vode pred Ustavnim sudom Srbije.