Код Данице нежнија грнчарија

Злакуса – Кад Даница Шуњеварић из Злакусе, села мајстора лончара, заврти грнчарско коло и пажљивим покретима почне да обликује глину из које настаје земљана посуда, свима у овом селу је то нормална ствар. „А што би било чудно што жена ово ради”, веле овде помирени да грнчарија већ деценију није искључиво мушки посао.

Толико времена, наиме, вредна Даница самостално прави земљане лонце, чиније, шерпе, поклопце. Једина је она жена у Злакуси, међу 16 овдашњих мајстора, која цео тај вековима непромењен технолошки поступак сама обавља. И све ручно, како се одвајкада у овом живописном селу радило. У другим грнчарским кућама жене мужевима помажу у обради, али се целог посла саме не прихватају.

–Настављам оно што је још средином прошлог века радила мајка мог свекра Славољуба, Тадијана Шуњеварић. Била је она прва жена у Злакуси, која је правила лонце и друге посуде, али је то тада радила готово у тајности, да се не зна. Причало се у њено време да је грнчарија мушки посао, срамота је било да га жена ради. Ја имам срећу да су се времена променила и моје грнчарско умеће људи сасвим нормално прихватају. Штавише, многима је занимљиво, телевизије долазе да ме снимају – казује Даница, рођена у Рибашевини поред Ужица, удата у Злакусу у фамилији Шуњеварић, у којој је занат и научила.

– Завршила сам школу за кројача конфекционара, али то никад нисам радила. Удала сам се за мог Васа, сада запосленог у севојничком „Импол севалу”, с којим имам сина Сашу, средњошколца, и ћерку Сању, која је управо завршила основну. Васов отац Славољуб, чија је мајка Тадијана правила лонце, научио ме овом занату. Требало је више од године дана пажљиво учити мајсторију да се од посебне мешавине глине и камена ручно и умешно направи посуда: обликује на грнчарском колу, осуши, испече. Тај цео поступак од мешања глине до готовог производа траје две до три недеље, с тим што се дневно може обликовати десетак посуда. Сада у домаћинству радимо овај посао мој Васо и ја заједно, обоје имамо по једно грнчарско коло, а ја, наравно, више направим, јер сам стално код куће – вели мајсторица, која је недавно пред америчком амбасадорком Мери Ворлик у „Терзића авлији” приказивала своје лончарско умеће.

Направљене земљане посуде Даница продаје и код куће, где долазе муштерије, а и по Златибору, углавном за ресторане широм Србије. Препознатљиве су, јер уз опште ћирилично слово „З”, које има сваки знаком заштићени ручно прављен лонац из Злакусе, на њеним још стоје и слова „В и Д”(Васо и Даница). – То није нека велика зарада, али је важан додатни динар уз супругову плату. Уосталом, мени као домаћици, уз све кућне обавезе, ово дође и као запослење. А занат волим и остаћу му верна – каже за наш лист једина жена међу мајсторима грнчарима у Злакуси.