Стефанов пад

Ипак је ухваћен.

Вест да је ухапшен Стефан Влајковић, српска верзија Френка Абагнејла из филма „Ухвати ме ако можеш”, никога није оставила равнодушним. Било је оних којима је било криво што је ухваћен момак који је преварио два факултета, две државе, чак и НАСА, али и оних који су сматрали да је ово заслужени крај за онога ко је на превару покушао да дође до научног звања и светске славе.

Како смо сазнали после хапшења, Стефан је месецима био у дубокој илегали у околини Врњачке Бање. Према тврдњама адвоката Мирослава Живковића, Влајковић није ухапшен, већ се добровољно пријавио на информативни разговор у МУП, а потом је пуштен.

Да подсетимо: Влајковић је као најбољи студент Физичког факултета крајем децембра прошле године добио стипендију Фонда за младе таленте и тако се први пут нашао на страницама многих новина, као млада научна снага која ће Србију прославити у свету. И вероватно би превара прошла неопажено, да се „млади Френк” задовољио са 700.000 динара колико је износила стипендија за докторске студије у Цириху. Прича да је убедио НАСА да направи први српски сателит донела му је неколико месеци касније ударни термин у вестима и насловне стране у новинама.

А онда су кола кренула низбрдо: Физичкифакултет је објавио да Стефан није положио 25 испита са десетком, већ само седам, да је документ фалсификован, да није успео да положи пријемни у Цириху. На крају је после бурне полемике путем медија – избачен са факултета, и то трајно.

Влајковић се обратио јавности снимљеном поруком на „Јутјубу”, са тврдњом да су његови некадашњи професори потписали потврду о положеним испитима и да га сад дискредитују како би преузели његове пројекте и паре.

Када смо пре шест месеци разговарали на додели „Доситеја”, Стефан је рекао да је ово „сјајна прилика да се подигне рејтинг факултета, повежу институције и државе и преброди технолошки јаз, јер сви знамо каква је ситуација на нашим факултетима”. Уместо рејтинга, добили смо – бруку.

У „опису радног места” младих је да хоће све и да хоће одмах. Може да се разуме и то што су млади научници данас слабо плаћени, што им професори краду радове и потписују као своје, то што немају модерне лабораторије, то што их материјална оскудица – лична, факултетска и институтска спречава да се стручно усавршавају у иностранству.

Нико не каже да је ситуација у нашој науци сјајна, али све ово не треба да буде оправдање за оно што је Стефан учинио.

Онима који ових дана уписују високе школе „пад сателита” треба да буде прича са поучним крајем: превара се не исплати. Поштеније је „загрејати столицу” и сопственим радом, знањем и трудом постићи нешто у животу, па макар то било и у локалним размерама и макар то не заслуживало ни вестицу у новинама.

А уколико некоме падне нешто слично на памет, нека се сети Стефана и старе речи – морал. Сјајан млади ум је морао да се сети те речи, ако не због себе, онда због своје породице и једногодишњег Филипа.