Пуне шаке врућих кромпира

Нови креатори економске политике одмах по доласку на власт имаће пуне шаке врућих кромпира, али и празне џепове. Одмах ће, хтели – не хтели, морати да се ухвате у коштац са проблемима.

Да и чаробњак, после формирања владе, седне у фотељу министра финансија, тешко да би остао омиљен у народу. Јер, оно што ће га у буџету сачекати не може ни магијом да се реши. Минус у државној каси на крају маја достигао је  безмало 80 милијарди динара. Дефицит целе државе, који осим централне касе подразумева локалне буџете као и покрајинску касу и фондове, достигао је 89 милијарди динара. То је знатно више него што је планирано, јер до краја године, јаз између прихода и расхода не може, према Закону о буџету, да буде већи од 152 милијарде динара. Ако се овако настави, мањак у буџету достићи ће више од 200 милијарди динара, што је неодрживо.

По свему судећи, нови министар финансија мораће да предложи и неке драконске мере. Неопходно је да се уштеди  милијарду евра, а то је превелик износ да би могао да се постигне само централизацијом јавних набавки и смањењем броја државних агенција. Оно што је извесно јесте да ће ПДВ морати да се повећа, неизвесно је само за колико. Али, чак ни то неће бити довољно да се минус у каси смањи на одрживи ниво.

Уз све то, буџет готово да нема никакве везе са економског реалношћу. Скројен је на процени да ће економски раст у Србији ове године бити 1,5 одсто, а, по свему судећи, имаћемо стагнацију. Уз то, држава ће до краја ове године морати да се задужи за 2,5 милијарде евра како би финансирала дефицит и обавезе по основу раније узетих кредита.

Иван Николић, сарадник Економског института, каже да ће буџет практично бити најбитнији испит за владу на кратак рок.

– Проблем финансирања касе је отворен, само у наредна два месеца биће неопходно најмање 700 милиона евра да би се измириле обавеза које доспевају. А расходи су огромни. То може да се реши тако што ће држава поново понудити еврообвезнице међународном тржишту, али нема сумње да ће камата сада бити већа – каже Николић.

Он каже да није спорно да би мере Фискалног савета требало применити, али да би било опасно само повећавати приходе без смањења расхода.

– Поред тих мера мораће да се пронађе начин да се рецесиони притисак не продубљује и да се макар одржавају постојеће привредне активности – додаје Николић.

Нови креатори фискалне политике неће више моћи да рачунају на то да кредитима финансирају прекомерну потрошњу, јер је јавни дуг Србије још у другој половини прошле године прешишао законске оквире. Сада је већ далеко изнад законом дозвољених 45 одсто бруто домаћег производа. Постоји једна рачуница по којој, када би курс био 120 динара за евро, државни дуг би достигао око 60 одсто БДП-а. И према критеријумима Европске уније, Србију би то сврстало у презадужене земље. При томе, тек нам предстоји исплата обавеза по основу реституције, односно обештећења грађана на име одузете дедовине. Тај трошак процењује се на око пет одсто БДП-а. А неке студије показују да половина земаља у развоју кризу јавног дуга доживи на нивоу задужености испод 50 одсто.

Ни подаци из спољне трговине нису охрабрујући. Тако је извоз у прва четири месеца пао за 3,6, а увоз порастао за приближно толико одсто.

Економиста Мирослав Здравковић оценио је за агенцију Бета да је битно да се амортизује пад извоза и да фирме нађу начин да преживе кризу, односно да траже тржишта на којима ће моћи да повећају продају, као што су Турска и Пољска.

– Грчка је највише је погођена кризом, а онда све земље из нашег непосредног окружења – рекао је Здравковић.

Када је о инвестицијама реч, забележили смо негативни салдо од око 370 милиона. Што не значи да је неко отишао из Србије, већ је то последица преузимања власничког удела у „Телекому” од грчког ОТЕ-а, али и чињенице да је норвешки „Теленор” повукао део средстава из Србије.

Ипак, један од највећих врућих кромпира који ће пасти у шаке новим властима јесте проблем незапослености, јер је сваки четврти радно способан становник наше земље без посла. Проблем је још гори када је реч о младима. Чак 50 одсто њих млађих од 30 година нема посао. Без обзира на то што чланови владајуће коалиције најављују подстицаје привреди и по новоотвореном радном месту, чини се да у буџету неће имати довољно пара да сва предизборна обећања испуне.

Иако их раст курса неће обрадовати, једине две добре вести, чини се, могу да стигну од гувернера Дејана Шошкића. Прва се односи на међугодишњу инфлацију која је у априлу износила 2,6 одсто, а друга на девизне резерве које су још поприлично високе и износе нешто више од 10 милијарди евра. Проблем је, међутим, што у намери да помогну привреди, креаторе економске политике могу да засврбе прсти и да се, у ситуацији када је државна каса празна, покушају да се приближе девизним резервама. Међутим, Ђорђе Ђукић, професор Економског факултета, верује да ће чврст аранжман са Међународним монетарним фондом онемогућити такве скупе експерименте. Уопште не жели да коментарише шта је који политичар изјавио када је о сарадњи са Фондом реч. Јер, убеђен је да би за нас изузетно скупо било да у овој ситуацији кажемо „до виђења” ММФ-у.

– То би значило апсолутно затварање прилива капитала споља. Или би цена спољног задуживања знатно порасла, а компаније које већ раде у Србији могле би да постану уздржане када је о финансирању нових активности реч. То значи да ће производња бити још нижа, а тражња за нашом робом у иностранству ће додатно пасти – каже Ђукић и додаје да за нас није добро ни то што привредна активност у Европи стагнира.

А. Телесковић