У власт и по цену „лошијих карата”

Оно о чему се спекулисало такорећи још од изборне ноћи, да су напредњаци спремни да Ивици Дачићу понуде и премијерско место како би са њим формирали владу, на Видовдан је и озваничено. Дачић је, дакле, добио понуду која се не одбија и, како је сам рекао, одговорио „логично”. Социјалистима ће, међутим, према незваничним информацијама, осим првог човека владе припасти још неколико кључних ресора у влади. У расподели „карата”, такође према незваничним сазнањима, добро је прошао и трећи партнер ове коалиције – Млађан Динкић и његови Уједињени региони Србије.

Дакле, Социјалистичка партија Србије, као трећепласирана, и УРС, као шестопласирани на мајским изборима, имају разлога за задовољство. А који је интерес Српске напредне странке, која је практично била победник избора, да препусти премијерско место и, по свему судећи, буде у влади на позицијама које нису у складу са њеним изборним резултатима?

Разлог је врло једноставан, каже Игор Мировић, члан Председништва СНС-а. Како објашњава за „Политику”, њихов једини мотив јесте да се ствари у Србији мењају из темеља, и то у свим областима за које је влада надлежна.

„Други интерес апсолутно не постоји. Стање у земљи је изузетно лоше, пре свега у области јавних финансија, али и у свим областима које се наслањају на финансије. Због тога, када се сагледа воља грађана исказана у избору новог председника и исказана у резултатима за Народну скупштину, јасно је да сам легитимитет усмерава нашу странку да преузме део одговорности и да мења ствари у земљи”, објашњава Мировић и додаје да би све друге опције без учешћа СНС-а у влади значиле неку врсту „статуса кво” и задржавања постојећих релација, односа и очување монопола, што би било погубно за Србију.

Аналитичари сматрају да је одлука напредњака да уђу у такву владу сасвим логична јер би, без обзира на  то што имају председника државе, били скрајнути ако би остали у опозицији.

Природно је да неко ко добије председника и највише гласова на изборима, жели да има и део власти, каже Бранко Радун. Дачић је, према његовом мишљењу, подигао цену преговарајући са ДС-ом.

„Реално је да СНС уђе у владу па и да жртвује нешто ради тога, јер да је ДС успео да формира владу са СПС-ом то би био наставак претходне владе и не би било промене. СНС би био у запећку и поред тога што има председника, јер код нас је такав систем да је ипак власт код владе и зато су били спремни да попусте пред захтевима Дачића и Динкића”, оцењује Радун и подсећа да се у сличној ситуацији налазио и Војислав Коштуница 2004. године када је желећи да избегне ДС као доминантну странку, изабрао Г-17 и СПС.

У СНС-у ово схватају као „стављање ноге у власт” и прилику да капитализују добар изборни резултат, оцењује Ђорђе Вукадиновић, уредник „Нове српске политичке мисли”. Интерес напредњака је, како каже, да испуне очекивања бирача, али и да задовоље бар део својих кадрова који су очекивали намештење.

„Њима је врло важно у овом тренутку да уђу владу на било који начин, да никако не остану изван владе. Председничка функција не гарантује стварну власт, а поготово она не доноси неку конкретну корист за већину страначких функционера”, сматра Вукадиновић.

Зато су, каже, дали понуду Дачићу коју није могао да одбије и тиме политички ликвидирали Тадића као најјачег политичког противника. Дакле, испунили су циљ, а тек ће видети како ће да се поставе односи са Дачићем.

Радун и Вукадиновић кажу да ипак, ма колико деловало да плаћају претерану цену за улазак у владу, овај потез напредњака може да се покаже и као тактички добар.

„Можда у овом моменту то не делује баш паметно за СНС, али на неки начин су Динкић и Дачић преузели и велики део одговорности. У случају неуспеха премијер сноси већи део одговорности, док ће председник остати релативно неозлеђен у случају лошије економске ситуације, до чега може доћи због очекиваних захтева међународних финансијских институција”, каже Радун.

Доласком на премијерско место Дачић добија историјску шансу, али и веома ризичну позицију да у време очекиваног другог таласа кризе буде најистуренији.

„Расплет околности ће показати у којој мери је то паметна одлука за било кога од њих. Може врло лако да се покаже да је то добра одлука СНС-а. СПС добија већу власт, али и много већу политичку одговорност. Он је раније уз нека хапшења и мало реторике успео да профитира, а сада као премијер неће бити у таквој ситуацији”, сматра Радун.

Према Вукадиновићевом мишљењу, напредњаци се надају да ће моћи да врше притисак на Дачића без обзира на то што је он формално на најјачем месту. Можда ће, каже, моћи да прете и неким ванредним изборима. Ако не успеју кроз ову власт да задовоље политичке апетите, како оцењује Вукадиновић, напредњаци увек могу да изазову ванредне изборе и представе се као странка која није одлучујуће утицала на ситуацију и тако можда додатно поправе свој резултат.

Ј. Церовина