Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тропске врућине још шест дана

Тропске врућине још шест дана

Жива у термометру јуче је достигла 37 подељак Целзијусове скале у неколико градова Србије, па је велики број грађана потражио помоћ лекара због несвестице или погоршања хроничног обољења. И у другим земљама у овом делу Европе данима владају тропске температуре, а врућина односи и људске животе.

Прогнозе метеоролога говоре да температуре у наредних шест дана неће силазити испод 33 степена Целзијуса, а не би требало да пређу 38. подељак. После овог периода, објашњавају у Републичком хидрометеоролошком заводу Србије (РХМЗ), очекују се падавине.

Министарство рада и социјалне политике препоручило је да се због врућине у периоду између 11 и 16 сати не изводе послови на отвореном – уколико то дозвољава процес рада. У овом министарству подсећају да је обавеза сваког послодавца да на овако екстремно високим температурама стриктно примењује одредбе Закона о раду и Закона о безбедности и здрављу на раду и предузме све превентивне организационе, техничке, медицинске и друге мере, укључујући и други режим рада.

– То се пре свега односи на оне послодавце који запошљавају раднике да раде „под ведрим небом”: на грађевини и пољопривредним плантажама, али и на оне послодавце чији се радници баве тешким физичким радом на сунцу. Сви послодавци су дужни да поштују одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду – примера ради, да организују рад у сменама тако да једна смена радника не проведе више од два сата на сунцу, да обезбеде довољне количине воде и лаке хране и да омогуће одмарање у затамњеним просторијама. Такође су дужни да имају оспособљене за пружање прве помоћи и да раднике са здравственим проблемима поштеде екстремних напора – објашњава Вера Божић-Трефалт, директорка Управе за безбедност и здравље на раду ресорног министарства.

Она додаје да су казне за непоштовање ових закона прилично високе. Ако инспекција рада пронађе неправилности, против послодаваца ће бити предузете казнене мере, а највеће су кривична пријава и запрећена казна од 800.000 до милион динара.
К. Ђ. – В. М. Д. – Д. Д. К.

----------------------------------------------

Препоруке Хитне помоћи

– Грађани треба да избегавају дуже стајање у месту. Како не би дошло до малаксалости, колебања притиска, топлотног удара или сунчанице, потребан је већи унос течности и одговарајућа заштита од сунца. Хронични болесници морају да се придржавају прописане терапије. Треба бити опрезан и у саобраћају и на купалиштима – нагласила је др Нада Мацура, пи-ар београдске Хитне помоћи.

Д. Д. К.

----------------------------------------------

Било је и топлије

Да може да буде и топлије показују подаци из архива РХМЗ-а, што потврђује и Јелена Голубовић, самостални саветник на климатолошком одељењу. Наиме, 24. јула 2007. године запамћене су највише температуре на територији целе Србије.

– Тада је најтоплије било житељима Смедеревске Паланке где је измерено скоро 45 степени Целзијуса, а само степен ниже било је у Зајечару и Ћуприји. У Београду је забележено рекордних 43,6 степени Целзијуса – казала је Голубовић.

В. М. Д.

----------------------------------------------

Лети чешће повреде на раду

Предраг Перуничић, директор Инспектората за рад Министарства рада и социјалне политике истиче да током летадолази до већег броја повреда на раду, што се не доводи у везу са високим температурама, већ са чињеницом да се тада више ради у високоризичним делатностима, као што су грађевинарство, пољопривреда и рад у коповима, па су због тога и повреде чешће. Повреде се најчешће дешавају у делатности грађевинарства и индустрије – око 73 одсто свих пријављених повреда догодило се у овим делатностима.

Перуничић истиче да су лане обављена 1.082 инспекцијска надзора поводом смртних, тешких и колективних повреда на раду. У том периоду пријављенo је 28 смртних повреда на раду, 18 тешких повреда са смртним исходом, 958 тешких повреда и 24 колективнe повредe на раду.

К. Ђ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.