Грчкa више не признаje дипломе из Србије

Министарство образовања Грчке привремено је зауставило нострификацију диплома својих грађана стечених на факултетима у Србији, по налогу грчке министарке образовања Мариете Јанаку. Саветник Прес бироа грчке амбасаде у Београду Арис Папагеоргиу рекао је јуче Танјугу да су раније откривени случајеви фалсификовања диплома из различитих земаља и додао да је таква одлука грчких власти уследила после хапшења групе професора на Правном факултету у Крагујевцу.

Последњих пет година откривено је више сличних случајева, а грчка штампа процењује да постоји најмање 300 лажних диплома које су грчки студенти добили у земљама источне Европе. Највише лажних диплома је из области права, медицине, економије и електротехнике, пишу грчки листови.

Министар просвете и спорта Слободан Вуксановић изјавио је јуче за Бету да је тај потез "потпуно логичан и нормалан", као и да је на "грчким органима да испитају на који начин су одређене дипломе добијене".

"Ми с грчким министарством образовања имамо одличну сарадњу. Треба испитати начин на који су дипломе добијене и не треба да буду кажњени или оштећени сви професори и студенти", објаснио је Вуксановић.

Коментаришући хапшења професора Правног факултета у Крагујевцу и досадашње своје помоћнице Емилије Станковић, осумњичених за корупцију, Вуксановић је рекао да је то министарство урадило секторски Акциони план за борбу против корупције. "Министарство је и на домаћем терену и у иностранству добило највише оцене, јер је испунило све своје обавезе, па и у тој области", рекао је Вуксановић .

Он је објаснио да је Министарство просвете и спорта у оквиру својих законских овлашћења до сада редовно прослеђивало МУП-у све пријаве које су стизале са факултета и виших школа и да ће наставити с том праксом.

Честитајући Министарству унутрашњих послова Србије на добро обављеној акцији, Вуксановић је рекао да је "то је прва акција те врсте у овој области у последњих тридесет година".

Ко је још уплетен

У јучерашњем броју бањалучких "Независних новина" објављено је да је полиција Србије пронашла 100 пријава са Универзитета у Бањалуци приликом претреса станова челника и професора Правног факултета у Крагујевцу, ухапшених у уторак због сумње да су продавали испите и дипломе.

Према писању листа, верује се да су у продавање испита и диплома уплетени и неки професори из Бањалуке и Републике Српске.

МУП Србије ће затражити од МУП-а РС да испита везу између ухапшених професора у Крагујевцу и професора у Бањалуци, као и на другим факултетима у Србији и РС, како би се утврдило ко је још уплетен у ове криминалне радње, пише лист.

Ректор Бањалучког универзитета Станко Станић каже да га је обрадовала вест о акцији полиције у Србији, јер ће се због ње уплашити и неке особе у РС. "Имамо индиција да има криминалаца и овде међу нама и зато ми је драго што се то десило, јер ће се ти криминалци сада осетити угроженим. Јасно им је да ће и они доћи на ред", казао је Станић.

Он је истакао да још немају информацију о пријавама са Универзитета у Бањалуци које су откривене претресом станова ухапшених професора, додајући да ће контактирати ректора Крагујевачког универзитета Милоша Ђурана да то провери.

Сумње у полицајце

Према Станићевим речима, Бањалучки универзитет је и сам покренуо одређене активности да се "истраже и открију послови просветне мафије, која се бави трговином дипломама и испитима".

Министар просвете и културе РС Антон Касиповић каже да нема информацију о спорним пријавама с Бањалучког универзитета, али ће, уколико то околности буду налагале, оне бити предмет и Просветне инспекције РС.

Постоји сумња да велики број полицајаца из Босне и Херцеговине и Црне Горе има дипломе управо Правног факултета у Крагујевцу.

Иако је у изјави за наш лист ректор Београдског универзитета др Бранко Ковачевић, на вест о хапшењу професора, рекао да би универзитет требало сам да се избори са корумпираним професорима уз помоћ Суда части или Етичког комитета, професор др Милић Миловановић подсетио је јуче да је Суд части Универзитета у Београду укинут крајем прошле године.

Некадашњи председник тог суда др Миловановић објаснио је Танјугу да је покренут и поступак против једног проректора, па суд као независна институција није могао да опстане, и новим Статутом УБ, донетим крајем 2006, престао је да постоји.

Подсећајући да је суд основан за време док је ректор Универзитета била Марија Богдановић, Миловановић је рекао да се тада с "великим ишчекивањем кренуло у нади да ће се нешто променити на универзитету, да ће се прочистити универзитет, елиминисати негативне појаве".

У свету постоји обрнут тренд, односно универзитети све чешће оснивају таква тела, рекао је Миловановић и нагласио да, међутим, није укинут Етички кодекс УБ, али да он треба да буде ревидиран и проширен. Формирана је радна група за дораду кодекса, али се још није састајала, објаснио је он.

Важећи етички кодекс донет је "ради очувања достојанства професије и развијања и унапређивања моралних вредности академске заједнице, вођен дубоким уверењем у вредност и добробит знања и следећи свест о одговорности универзитетских наставника, сарадника и истраживача".

Кодекс регулише однос наставника према професији, студентима, колегама, институцији, окружењу и у случајевима када су повређена морална начела из тог акта.

Он је подсетио да је на Београдском универзитету било најављено и формирање радне групе које би истраживала да ли постоји корупција на тој високошколској установи.

Одмах после објављивања резултата Студентске уније Србије о корупцији, половином 2005. године, на универзитету је потекла иницијатива да се формира радно тело које би објавило своје резултате, али такво тело још није формирано.