"Испарило" из новчаника

Јануарска плата "пала" је у односу на децембарску баш као што су многи стручњаци и предвиђали. Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада од 24.122 динара је за 15,08 одсто реално мања од прошломесечне. Објашњење за овакав велики пад, кажу економисти, треба тражити у последњем месецу прошле године, када је плата у односу на новембарску била већа за чак 20 одсто. То је, по тумачењу многих зналаца, била замишљена стварност у новчанику, која је, у складу са прогнозама, у јануару "испарила".
Исплата "регреса", предизборна обећања и избори, повећање плата запосленима у јавном сектору, тада су били означени главним узроцима нереалног раста зарада који се није могао правдати повећањем продуктивности.

То није никаква новост, истичу економисти, јер је јануар традиционално свечарски месец, када се мање ради, а више празнује, па је то статистика и забележила.

Познаваоце привредних дешавања, ипак, више брине што је просечна зарада, без пореза и доприноса, у односу на прошлогодишњу, номинално већа за 32,6, а реално за чак 25,33 одсто. Без обзира на то што ће многе грађане обрадовати вест да су зараде у јануару у просеку реално за четвртину веће него у у истом месецу 2006. године, економисти објашњавају да то може да нам се "обије о главу". Јуриј Бајец, професор Економског факултета, упозорава да је то јасан сигнал да је укупна потрошња прошле године била већа од реалног раста бруто друштвеног производа.

– То отвара питање опасности од могућих инфлаторних притисака. Повећање зарада, углавном запосленима у јавном сектору, опасан је потез који ће нови економски део владе увести у "зачарани круг" из кога ће тешко моћи да побегну. Повећања су дозвољена ребалансом буџета, а познато је да ниједна влада неће моћи да, примера ради, лекарима смањи зараде за 20 одсто – казао је Бајец и додао да постоје две ризичне могућности да се ова ситуација реши.

Прва је да Народна банка Србије додатно заоштри монетарну политику. Међутим, негативне последице повећања камата осетиће привреда, али ће и динар додатно ојачати, што је лоше за извознике.

Друго решење, каже Бајец, јесте да се дозволи већа инфлација од жељене, што је, опет, у супротности са оним што је гувернер Радован Јелашић себи поставио као циљ.

– Питање је како ће се из буџета даље исплаћивати зараде које су повећане. Наравно, увек постоји начин да се мањак у каси покрије приватизационим приходима, али то је недопустиво. Евентуално трошење новца од продаје предузећа на плате уместо на инвестиције које би утицале на развој, само би додатно повећало јавну потрошњу са којом ионако кубуримо – сматра Бајец.

И Данило Шуковић, директор Центра за економска истраживања Института друштвених наука, сагласан је да нема поузданих показатеља да се буџет троши рационално.

– Јавна потрошња је била и остала наш велики камен о врату. Упркос томе, били смо сведоци разних обећања о повећању зарада које нису резултат привредне активности – казао је Шуковић и подсетио на велике разлике у структури плата и чињеници да грађани и даље не могу да се похвале да живе боље.

Примера ради, у Владичином Хану, Белој Паланци, Сврљигу и нишкој општини Пантелеј, плате су у јануару биле у просеку ниже од 10.000 динара. Највећу просечну зараду статистичари су забележили у Беочину (47.099 динара).

Економисти често истичу да раст реалних зарада које је забележила домаћа статистика није забележен ни у једној од транзиционих земаља. Додају и то да досадашње повећање плата није "покривено" растом бруто домаћег производа. Подсећања ради, у децембру 1993. године просечна плата је достигла свој минимум и износила свега 20 немачких марака. Од 1994. до 1998. "попела" се на 170 марака, да би током 1999. године, пред почетак транзиције, била свега 80 марака.

Затечени просек зарада из октобра 2000. године био је 80 евра.