Задуживање државе без ограничења

То што ниједан политичар не намерава да, у случају доласка на власт штеди, ни мало не чуди. И то упркос упозорењима Фискалног савета да Србији прети дужничка криза. Иако звучи парадоксално, одрешене руке за задуживање, властима је дао управо закон којим се ограничава да држава „уђе у црвено”. Без обзира на то што се у Закону о буџетском систему наводи да јавни дуг не може бити већи од 45 одсто бруто домаћег производа, за прекршиоце нису предвиђене никакве санкције. Сада јејавни дуг већ изнад 50 процената. Зато је одговор на питање зашто нико од надлежних није послушао сугестије Фискалног савета врло једноставан. Зато што није морао.

За протекле четири године држава се задужила за око шест милијарди евра, а коалиција која би ових дана требало да направи владу, чини се намерава да настави да се задужују и то с лакоћом. Уместо предлога како да се смањи минус у буџету, од политичара ових дана слушамо управо супротно – како повећати потрошњу.

Тако су фискална правила, која су имала за циљ да ограниче прекомерно трошење и задуживање државе, после свега годину и по дана дана од усвајања практично „завршила у корпи”. Према неким рачуницама, уколико би курс достигао вредност од 120 динара за евро, наш јавни дуг износио би 60 одсто БДП-а, што би Србију и према европским стандардима, сврстало у презадужене земље. Анализе показују да половина земаља у развоју кризу јавног дуга доживи на нивоу задужености нижем од 50 одсто.

И пре него што је закон донет, крајем 2010. године, многи су му предвиђали овакву судбину јер за његово непоштовање није предвиђена никаква санкција. Сматрало се тада да ће могућност јавне опомене коју има Фискални савет бити довољна да креаторе економске политике натера да буду буџетски одговорни. То се, међутим, испоставило недовољним.

– Од санкција је битнија одговорност, кривична или политичка – каже Иван Николић, сарадник Економског института. – Истина је да нигде у свету кршење фискалних правила није кривично дело. Она су у Србији донета под притиском ММФ-а и у ситуацији када се сматрало да је то довољно ограничење да се државе не презадужују. Мислило се, током ове кризе у Европи и у свету, да ће јавни сектор постављањем неких граница моћи да се уозбиљи. Испоставило се да то није никаква брана ширењу дефицита, не само у Србији – каже Николић.

Иначе, овај економиста је први, чак и пре Фискалног савета, у јесен прошле године упозорио да је држава „ушла у црвено” и да је јавни дуг достигао 47 одсто БДП-а. Месец дана касније то је потврдила и Народна банка Србије.

Још један од проблема који је, осим задуживања државе и курса, утицао на повећање границе задужености је и процена вредности БДП-а, приметио је Николић. Он се обично, приликом прављења буџетског оквира за наредну годину прецењује, па и због тога долази до одступања. И ове године је у буџет укалкулисана процена да ће БДП порасти за 1,5 одсто, иако је већ крајем прошле и почетком ове године било јасно да ћемо имати привредну стагнацију.

Иначе, проблем јавног дуга не мучи само Србију, већ многе земље Европе. Како би предупредиле дужничку кризу, неке од њих су увеле нова оштрија фискална правила којима намеравају да тај проблем реше. Економисти Милојко Арсић и Милан Пејић су у „Кварталном монитору” анализирали искуства неких од тих земаља. Према методологији ЕУ, државни дуг земаља чланица не може бити већи од 60 одсто БДП-а. На крају 2010. године, многе од њих прекршиле су то правило. Међу њима су и Немачка, Грчка, Белгија, Мађарска, Велика Британија, Аустрија, Холандија. Многе од њих увеле су „кочнице за јавни дуг” како би избегле грчки сценарио. Арсић и Пејчић наводе примере Словачке и Пољске који би могли бити релевантни за Србију.

Тако је Словачка, на пример, увела ограничења која ће спречити да њихов државни дуг достигне (не)дозвољених 60 одсто. Тамошња влада ће тако, када дуг прекорачи границу од 50 одсто, од министра финансија захтевати да изнесе образложење, као и да предложи план за његово смањење. Када се достигне ниво од 53 одсто, влада ће бити обавезна да смањи зараде у јавном сектору на прошлогодишњи ниво. А када дуг достигне 55 одсто, јавна потрошња у земљи се замрзава на лањском нивоу. Ако се достигне ниво од 57 одсто, министар финансија мора да предложи буџет без мањка или са суфицитом. Аутоматски поступак о изгласавању поверења влади покреће се онда кад дуг достигне 60 одсто, што је, подсећамо, у складу с методологијом ЕУ. И Пољска је увела неке кочнице за креаторе фискалне политике. Када се прекорачи граница од 50 одсто, мора да се сачува однос између дефицита и прихода у наредној години на истом нивоу. Ако се и граница од 55 одсто прекорачи, министар финансија је обавезан да предложи уравнотежен или буџет са суфицитом. Уз то је могуће и смањење зарада у јавном сектору, док се пензије и социјална давања могу индексирати с инфлацијом.

Да ће примена овог закона бити изазов својевремено је за „Политику” оценио Алберт Јегер, бивши шеф мисије ММФ-а за Србију. На питање да ли верује да ће наша влада, нарочито у предизборној години, примењивати овај закон, јер српски парламент је усвојио многе прописе, са чијом применом имамо проблем, Јегер је одговорио:

– То ће бити изазов за политичаре. Сви то знају, јер је реч о предизборној години. Али, видећемо... Биће одређених притисака да се тај закон примени, нарочито од страних инвеститора, јер је њима та врста стабилности важна и они ће пажљиво гледати шта ће се на том пољу одвијати – казао је Јегер.

И гувернер Дејан Шошкић, након доношења закона истакао је да не жели да сумња да се у Србији неће поштовати закони.

– Желим да верујем да је ово земља у којој се прописи без изузетка примењују, а они који не ваљају – мењају. Закон је тек донет и било би најприродније очекивати доследну примену.