Рим претекао Ђенову

Вечни град увек налази повода да буде у фокусу и своје средине и светске јавности. Као главни град Италије, настоји, не само да преузме примат од дугогодишњег културног центра земље Милана, већ и да постане културно средиште читаве Европе. Чвршћи темељи су постављени 2002. када је отворен ултрамодерни комплекс мултикултуралног и музичког центра Parco della musica – до којег вози чак и специјални аутобус назван М (Музика).

И од краја прошле године занимљива су дешавања. После више од пола века од настанка и првог извођења у Бостону у Америци (1945), у Риму је 16. децембра 2006. изведен до тада непознат, а одличан Клавирски концерт у Ф-дуру (често наведен са погрешним тоналитетом) италијанског композитора Ђан Карла Менотија, тада још у животу и веома активан. Са 95 година, у Монте Карлу постављајући своју сјајну оперу "Медиум", преминуо је, 1. фебруара ове године. Рођен 1911. близу језера Лугано, Меноти је са 17 година наставио студије у Филаделфији, у Америци где је и остао. Живео је између Њујорка и Шкотске (где је имао дворац), а у Италији је 1958. основао фестивал "Два света" (Dei due mondi): у Сполету у Италији и у Чарлстону у Америци.

Композитор опере

Познат као оперски стваралац (свих врста, од дечјих преко буфо опера, музичких комедија, првих радио и телевизијских опера, до целовечерњих комичних и највише трагичних), Меноти је, на примедбе, да је најизвођенији амерички оперски аутор у свету, увек одговарао, да је био и остао италијански композитор и задржао италијанско држављанство. Међутим, све његове опере, од прве до последње (1937. Амелиа иде на бал , преко Конзула 1950. и Гоје 1986. за Пласида Доминга), настале су и премијерно изведене у Америци и написане на његов енглески либрето (осим прве, Амелиа..., на италијанском, која је за премијеру у Филаделфији преведена).

С обзиром на то да је Ђан Карло Меноти познат као композитор опера а не оркестарских дела, његов Клавирски концерт било је право откровење, а подједнако и солиста, сензационални млади пијаниста, Лоренцо ди Бела, први Италијан који је 2005. победио на Међународном такмичењу "Владимир Хоровиц" у Кијеву.

И следећи догађај показује да је Рим у предност, сада, у дносу на Ђенову, луку и родни град једног од највећих виолинских виртуоза свих времена и композитора, Николоа Паганинија. Наиме, у Риму се, а не у Ђенови, чувају и први пут су јавности изложени најважнији рукописи Паганинијевих партитура, део збирке од деведесет, у једној, мање познатој а важној библиотеци Казанатенсе (1700. основао кардинал Casanate). Поред пет Виолинских концерата, најславнија су Паганинијева 24 Каприча за виолину соло, опус 1, али и бројне сонате, квартети, композиције и за гитару и безброј варијација на туђе теме (Моцарт, Росини...).

Паганини је поседовао више виолина (Страдивариуса, Аматија) али је најрадије свирао на Гварнериусу (који се чува у Ђенови). А на његову молбу, Берлиоз је написао симфонију Харолд у Италији (1834) за облигатну виолу. Буран приватни живот и још спектакуларнији уметнички пут Паганинија, после првог сензационалног успеха 1813. у Милану, када је исте сезоне одржао 36 концерата, водили су га по читавој Европи. Највише у Беч, где је сто година касније, Лехар написао оперету Паганини на основу његовог авантуристичког живота: био је до те мере страствени коцкар да је једном приликом морао уложити своју Страдивари виолину, а три године, између 1801. и 1804, нестао је са концертне сцене завучен у страствену везу са "једном угледном тосканском дамом".

Ове 2007. обележава се 30 година од смрти славне певачице Марије Калас и 60 година од њеног дебија у Арени у Верони (1947), првог великог успеха. Крајем прошле године, а уочи прославе, у римском Музеју инструмената (једном од највећих и најугледнијих у свету) отворена је импозантна изложба њој посвећена, поред једног реситала и једне позоришне представе. У позоришту Мали Елизео у Риму, у циклусу "Портрети жена", позната глумица Росела Фалк, дугогодишња пријатељица Марије Калас и последња, која ју је живу видела у Паризу септембра 1977. приредила је своје монодрамско вече, насловљено "Vissi d′arte, vissi d′amore" (Живела сам за уметност и љубав – према славној арији из Пучинијеве опере

Импресивна представа, интимна исповест речима и музиком, која је открила, не само 20-годишње дружење ових двеју "дама лирике и театра" већ и њихове заједничке доживљаје и мисли које је упечатљиво успела да нам пренесе Росела Фалк, данас 80-тогодишња сјајна глумица.

Митска Марија Калас

У почетку нам се обраћала као Марија Калас, испричала лепе и трагичне тренутке у свом животу, а после, као Росела Фалк, изнела њихове размене најинтимнијих мисли да би на крају тужна, дала своје импресије о трагичној судбини ове њене славне пријатељице. У моментима тишине или интимних размишљања, чуло се певање Марије Калас, арије из најпознатијих улога, Ђоконде, Норме, Травијате, Медеје, Лучије, Тоске и Леди Макбет, а представа се завршила Опроштајном аријом од живота Адријане Лекуврер. Осамдесет минута интимног поверавања пролетело је брзином једног живота.

Једнако упечатљиво је било и на отварању велике изложбе посвећене Марији Калас, када је њена дугогодишња партнерка, данас 95-тогодишња, мецосопран, Ђулијета Симјонато своје јасне а топле речи пренела присутнима, као још један сведок величине "митске" Марије Калас, евоцирала догађаје од пре 50 година, сећајући се бројних, не само заједничких наступа него и пријатељства са овом дивом и живом легендом.

Уз тихо емитовање певања Марије Калас, ова изложба као да жели да исправи бројне заблуде и неистине о њој, али и неправде које су јој нанешене током личног и професионалног живота и у новом светлу говори о њој: поред бројних важних и веома лепих фотографија, од рођења до смрти, из оба домена, уметничког и приватног, писаних докумената (оригиналних и фотокопија) и исечака из штампе, програма, плаката, итд. изложени су и прелепи уљани портрети, у витринама богат накит и други детаљи са представа и, можда најимпресивнији сведоци њеног физичког постојања, костими, преко 30, из разних оперских представа са наступа по Италији, највише у Милану, као и фатални црни огртач из Пазолинијевог филма Медеја, једине говорне улоге Марије Калас.