Одлука грчке владе да привремено заустави нострификацију диплома њених држављана стечених на универзитетима у Србији могла би додатно да смањи ионако мали број грчких академаца на нашим факултетима. На Факултету ветеринарске медицине у Београду их је троје, на Стоматолошком и Архитектонском по двоје, а нешто више их је на медицини.
На Београдском универзитету нема тачних података о броју иностраних високошколаца, јер, будући да размена на нивоу факултета не постоји, они самостално подносе документа установи на којој желе да студирају.

У томе их до сада није спутавао ни конкурс у којем је, по правилу, писало да упис страних држављана није ограничен. Захваљујући томе, бројни академци који нису успевали да се упишу као држављани Србије, а имају и држављанство неке од држава с простора бивше СФРЈ, уписивали су се као страни држављани.

На Фармацеутском, Филозофском и Факултету политичких наука кажу да готово и немају правих страних студената. Углавном се као странци воде студенти из Босне и Херцеговине, Македоније, Хрватске, Словеније. Како наводе, било их је више до почетка деведесетих година прошлог века и то углавном из афричких и арапских земаља, Грчке и Кине. Ипак, међу странцима Грци су и сада најбројнији.

Грка Минаса Галеоса, студента Стоматолошког факултета, затекли смо на одмору у Атини. Он преноси да су грчки медији више пута поновили да ће дипломе из Србије бити проверене. Галеос је већ нострификовао диплому Факултета музичке уметности из Београда.

– Кад сам у јануару предао документа, рекли су ми да, ако је диплома оверена такозваним хашким печатом, нема никаквих проблема да буде призната. Ја сам приложио и план и програм за сваки положени испит иако то нису тражили. Било је прича да су дипломе с једног приватног факултета из Београда поништили овде у Атини – каже Галеос, додајући да не очекује проблеме ни кад је реч о дипломи Стоматолошког факултета.

Занг Куангјинг, студент друге године Стоматолошког факултета, сигуран је да ће му диплома коју ће стећи бити призната у родној Кини. Како је и пре уписа живео у Београду, каже да се у кинеској амбасади распитао да ли ће му диплома важити у земљи у којој је рођен. За сада не зна да ли ће нострификација бити обављена аутоматски или ће морати да полаже додатне испите.

Странци, такође, могу да студирају у Србији и на основу међудржавних уговора о културно-просветној и научној сарадњи. Квота наше земље за стипендије по овом основу повећана је у 2007. години за 40 одсто у односу на претходну. Тако ће ове године, наводе у Министарству просвете, на београдским факултетима у оквиру размене учити 65 странаца, а 10 у Новом Саду. На двосеместралном усавршавању биће још и 257 академаца из 25 земаља, док ће течајеве језика похађати 106 странаца.

А. Маринковић

-----------------------------------------------------------

Паника међу стручњацима

Специјално за "Политику"
Атина – Грчки стручњаци – лекари, стоматолози, економисти и инжењери, физиотерапеути и правници, сви они који су завршили факултет у Србији за коју их вежу најлепше успомене, ових дана су у паници. Министарство образовања Грчке званично је саопштило да зауставља признавање српских факултетских диплома и да није немогуће да се, у складу са развојем ситуације у Србији, спроведе провера већ обављених нострификација.

Овдашња штампа пише да је откривање корупције у српским универзитетским центрима довело у питање валидност многих академских диплома које су тамо стечене. Утолико пре што су и раније постојале информације да се испити могу купити и да су грчке породице рачунале на додатан трошак кад су децу слале на студирање у суседне земље.

Штампа подсећа на сумњиве податке који су већ уочени код неких студената медицине чији се датуми полагања испита и печати у пасошу никако нису поклапали са испитним роком. Уз то се сервира и прича "да су грчки студенти у Србији избегавали полагање хирургије, али да су за тај испит, још пре неколико година, плаћали 500 марака, а сада евра".

Према изјави представника грчког Министарства образовања Спироса Талиадуроса,  само у последње три године је испитивана веродостојност око 50 диплома из Србије.

На пооштравање режима нострификације грчко Министарство образовања се одлучило још почетком године када је обелодањено да је веродостојност 310 диплома стечених у источној Европи под озбиљном сумњом. Још тада је Талиадурос саопштио да ће се спровести опсежна истрага да би се у сарадњи с факултетима из Румуније, Бугарске, Русије и Албаније установила истина и врста фалсификата. Наиме, испоставило се да је у последње три године већи број диплома издат у овим земљама припадао, у ствари, другим особама, а не грчким студентима који су их поднели на признавање. Србија тада није помињана, али је откривање корупције на нашим просторима сада покренуло читаву лавину проблема... И, наравно, огроман страх код оних који су кренули у сопствену праксу без довољно знања и стручности.

Истини за вољу, Грчка у односу на број становника спада међу прве земље у свету по броју својих студената у иностранству. Само 5.474 студира изван ЕУ где су се доскора убрајале и Бугарска и Румунија. Од укупног броја, 51.138 младих Грка који су се одлучили за школовање у иностранству, 22.826 изабрали су британске универзитете. Многи од њих сматрају да је знање и образовање стечено напољу много квалитетније него код куће где на престижним факултетима примају само ограничен број нових. Управо то је разлог због којег су многи кренули у суседне земље где им је донедавно све било јефтино. Чињеница је да су многи у Србију долазили због угледа наших факултета, нарочито Медицинског, Факултета политичких наука...

Све што се буде дешавало и мењало убудуће биће, хтели ми то или не – наша грешка. Јер, добар глас се далеко чује, а лош – још даље!