Гу­вер­не­р на нишану

Ако нова власт заиста намерава да новац из девизних резерви користи за подстицање привреде, као што предлаже Душан Бајатовић, онда у томе, сасвим сигурно, неће имати подршку актуелног гувернера Дејана Шошкића, али и великог дела стручне јавности. Чини се, међутим, да су осећања обострана, па ни први човек централне банке неће имати политичку подршку такве владајуће већине. Зато се све чешће у јавности лицитира с именима кандидата за његовог наследника.

Ипак, уколико нова власт буде пре истека мандата сменила гувернера, а он се бира на шест година и то с правом реизбора, једна ствар ће бити потпуно јасна. Они који су се заклињали да ће деполитизовати јавна предузећа изгледа желе да се, по политичкој линији, реше првог човека централне монетарне институције. Без обзира на то што Народна банка није јавно предузеће, то би био јасан сигнал да од громогласно најављиване деполитизације неће бити ништа. Истини за вољу, Дејан Шошкић без политичке подршке није ни могао да седне у гувернерску фотељу.

Оно што се, такође, зна је да Шошкић није по вољи крупних капиталиста и да га у клубу у Шекспировој улици у шали зову Преучени, јер је, кажу, преучио и књиге се држи као пијан плота. За две године, колико се налази на тој позицији, Шошкић се неколико пута нашао на удару привредника, али су отровне стрелице ка њему стизале и из Немањине улице. Привредници су покушали да се приближе новцу које он „чува” у девизним резервама, а последњи пут повод за прозивку са владине адресе био је пад динара за око 10 одсто од почетка године.

Милојко Арсић, члан Савета гувернера, каже да би се евентуалном сменом Дејана Шошкића, прекршио не само Закон о Народној банци, већ и стандардна пракса која подразумева самосталност и независност ове институције.

(Илустрација: Новица Коцић)

– Независност централних банака је успостављена у скоро свим земљама у свету како би се спречило да политичари и друге интересне групе не злоупотребљавају монетарну политику за своје интересе. Код нас су, у последњих 12 године, смене гувернера биле најчешће у свету, што је један од индикатора непоштовање независности НБС. По Закону о НБС гувернер може да се смени само у три случаја: уколико грубо одступа од остваривања основног циља НБС, уколико је правоснажно осуђен за кривично дело, или ако постоји лекарски документ да је неспособан да обавља ту позицију – каже Арсић.

Зато је убеђен да би политичка смена гувернера била велики корак уназад.

– То би било исто као када бисте сменили цео уставни или врховни суд и поставили своје људе, уз образложење да влада не може да функционише ако не контролише судство – објашњава Арсић.

А то што Шошкић није по вољи неким политичарима и крупним капиталистима објашњава следећим речима:

– Демократске процедуре налажу да чак, иако представник независне институције није по вољи тренутне владајуће већине, гувернер је и као такав мора да се трпи. Зна се да богати људи имају утицај на политику, али држава не би смела да служи само њиховим интересима – критичан је Арсић.

Одобравање кредита од наштампаних пара сигурно би било у њиховом интересу, али би трошкове такве политике, због убрзање инфлације и раста курса, сносили сви грађани, објашњава наш саговорник.

Предлози који се јавности нуде у претходних месеца дана за финансирање привреде и државе кредитима из примарне емисије су благо речено дилетантски и своде се на повратак модела монетарне политике из СФРЈ, додаје и подсећа на аферу „Агрокомерц”. Таква политика довела је до инфлације од неколико стотина процената годишње, платнобилансне кризе и несташице основних производа, додаје.

– Евентуалне смене гувернера и трошење девизних резерви за финансирање привреде или државе би скоро извесно онемогућило да са ММФ-ом потпишемо споразум и одложило придруживање ЕУ. Ако је неко желео да спроводи такву политику требало је да је изложи у изборној кампањи како би се проверило да ли има подршку народа за тако нешто – закључује.

Као кандидати за место првог човека НБС у медијима помињу се Небојша Катић, Стојан Стаменковић, Душан Вујовић, Јоргованка Табаковић и Драган Ђуричин.

Стојану Стаменковићу, координатору билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), новинар „Политике” је ухватио муштулук. Каже да први пут чује да је кандидат и да су то бесмислице.

– Као прво, не испуњавам законски услов за ту позицију, јер као неко ко је у пензији не могу да будем ни гувернер, ни вицегувернер, ни члан Савета гувернера. А као друго, нити ме је ко звао, нити бих то прихватио – одговара Стаменковић.

Каже да му је покојни премијер Зоран Ђинђић ту позицију понудио 2003. године, али да је он одбио.

– Рекао сам им да немам политичку позадину и да би ме шутнули када не бих послушао оно што траже. Баш тим речима – каже Стаменковић.

Спомињање Драгана Ђуричина и Небојше Катића за ту функцију може да буде најава новог монетарног модела. Јер, Ђуричин је, на пример, предлагао фиксирање курса преко валутног одбора, док је Катићева идеја да НБС штампањем пара откупљује менице којим би се покренуо привредни опоравак. Душан Вујовић је, иначе, био један од најозбиљнијих противкандидата Дејану Шошкићу за ту позицију. Јоргованка Табаковић годинама не крије да је интересује монетарна власт. Међутим, она је у неколико наврата чак и хвалила гувернера Шошкића када су га привредници нападали због курса. Тако на „Копаоник бизнис форуму” није крила одушевљење истакавши да јој је први човек централне банке – утисак дана. „Зато што се искрено, чињеницама, предано и не удварајући се онима који су га нападали борио за мере које је почео да примењује. И зато желим јавно да му упутим похвалу и подршку”, рекла је Табаковићева.

И Драган Ђуричин каже да је веома важно да „у седлу” остану и гувернер и чланови Савета гувернера, јер како каже имају кредибилитет. Вођење централне банке је техничка ствар и ти људи могу чаки према различитим монетарним моделима њоме да управљају, казао је Ђуричин.