Лет изнад породичног гнезда

Карлове Вари- У ноћи доделе награда победницима 47. Карлове Вари фестивала, америчкој глумици и великој активисткињи Сузан Сарандон (63) уручен је „Кристални глобус“ за изузетан допринос светском филму, а само дан пре она је била у директном контакту са публиком на дупке пуним пројекцијама филма „Џеф који живи код куће“ браће Диплас (Џеј и Марк), у којем игра улогу мајке насловног лика који никако да напусти топли дом и отргне се од мајчиних скути.

 У овој независној америчкој комедији са помало откаћеним ликовима, у којој већ средовечни синови никако да пусте мајку да коначно живи свој живот,  Сузан Сарандон опет игра комплексни лик – жену која залази у „озбиљне године“ и због тога не сматра себе сувише атрактивном...

Какви су изазови играти овакву жену?

Таква жена мени није непозната, има пуно дана када се лично не осећам превише атрактивном и такав осећај нема везе са годинама у којима се жена налази. Оно најтрагичније што се жени може догодити јесте да изгуби осећај за хумор. Све друго није много важно.

Смисао за хумор се не учи, њега имаш или немаш?

Да, нажалост, хумор не можете да стекнете учењем мада се неки целог живота труде. То је једноставно начин на који посматрате свет и идете кроз живот. Хумор је и одбрамбени механизам и начин преживљавања и знам да и ви, у вашој земљи, хумором превазилазите многе недаће. Ја сам најстарије дете у породици са деветоро деце и сматрам да заиста поседујем смисао за хумор који ме је много пута спашавао.

Јесу ли га Ваша деца наследила од Вас?

Ох, срећом јесу! Сва моја деца су веома смешна и забавна. Срећом по њих да је тако, иначи бих их одавно избацила из куће!

Нисте успели да избаците свог „сина“ у филму „Џеф који живи код куће“?

Не, нисам, јер његово присуство у кући мом лику даје смисао живота. Родитељсво вам отприлике изгледа овако: мајка је обично Венди, а отац Петар Пан. Отац је обично тај који представља забаву, а мајка је задужена за „звоцање“ и контролу. Знате оно - јеси ли написао домаћи задатак, да ли си се топло обукао, немој да остајеш до касно. Када нема оца у околини, онда жена преузима све ове улоге на себе, па ту често настаје права збрка, а за већ „маторог“ сина чак прави хаос.

У филму су Ваши „синови“ некако заглављени у животу Вашег лика?

Да, чини се да је тако. Била сам дирнута сценаријем овог филма, јер породица мени лично веома важна. У овој мојој филмској породици сви мисле да су у праву, сви се воле , али нико од њих није суштински срећан јер их породична везаност заправо спутава. Мајка је заглављена на послу који не воли. Један син је заглављен у погрешном браку, други заглављен у кући са мајком јер се боји да је остави саму, али дође тренутак да се сви запитају где смо то погрешили.

Је ли излаз у томе да свако оде на своју страну?

Најидеалније је да чланови породице живе близу једни других, и да свако има свој мали свемир у којем ће се осећати слободним, свестан да у сваком тренутку има на кога да се ослони. То је идеално.

Без обзира што Ваш лик у овом филму има тренутке „напада“ несигурности, Ви сте још једном у улози снажне жене и опет је Ваша рола комплексна?

Чини се да је тако током читаве моје каријере, али док играм све те жене не осећам се толико јаком. Увек себи постављам питање да ли је лик који тумачим довољно јак да буде главни протагониста у сопственом животу. Да ли је способан да преузме ствари у своје руке, а да гледаоцу не буде одмах јасно шта ће и у ком тренутку та жена коју тумачим урадити, поготово онда када около ње нема никог ко би је чуо или видео.

После толико улога и звездане прашине око Вас шта сте још научили?

Ах, још увек учим. Оно што сам схватила сада, у мојој старости, јесте то да однос са људима или са послом који радите, мора да буде један растући организам. То није нешто што досегне одређену тачку развоја, а онда почнете да се трудите да то сачувате. Морате да га негујете, да останете и гладни и радознали и будаласти. Када престанете да будете такви, можете да будете задовољни, али ћете бити заглављени у том сопственом и само вама важном задовољењу.

Је ли истина да играте стони тенис?

Истина! То ме одржава у доброј кондицији. Велики сам фан и вашег Каракашевића!

Момчиловићев филм победио у Карловим Варима

Мирослав Момчиловић са победничком наградом „Форума независних“ у Карловим Варима

 Филм Мирослава Момчиловића „Смрт човека на Балкану“ победник је програма „Форум независних“ 47. Карлове Вари фестивала, у конкуренцији од 12 такмичарских филмова из целог света.

 Једногласном одлуком жирија којим је председавао ирански редитељ Масуд Бакши, Момчиловићу је у препуној централној фестивалској дворани уручена награда „Независна камера“, а церемонији доделе награда осим Момчиловића као сценаристе, редитеља и продуцента, присуствовали су и глумац Бојан Лазаров и извршни продуцент и композитор Предраг Шаровић. Екипа нашег филма је Сузан Сарандон, уручила тениски рекет који је славној америчкој глумици и стонотенисерки поклонио наш легендарни стонотенисер Александар Каракашевић.

 Нова Момчиловићева трагикомедија на тему нашег менталитета и нарави, изванредно је примљена од стране чешке, али и интернационалне публике и критичара. После Карлових Вари, филм „Смрт човека на Балкану“ биће приказан ван конкуренције и на Сарајево филм фестивалу.