Let iznad porodičnog gnezda

Karlove Vari- U noći dodele nagrada pobednicima 47. Karlove Vari festivala, američkoj glumici i velikoj aktivistkinji Suzan Sarandon (63) uručen je „Kristalni globus“ za izuzetan doprinos svetskom filmu, a samo dan pre ona je bila u direktnom kontaktu sa publikom na dupke punim projekcijama filma „Džef koji živi kod kuće“ braće Diplas (Džej i Mark), u kojem igra ulogu majke naslovnog lika koji nikako da napusti topli dom i otrgne se od majčinih skuti.

 U ovoj nezavisnoj američkoj komediji sa pomalo otkaćenim likovima, u kojoj već sredovečni sinovi nikako da puste majku da konačno živi svoj život,  Suzan Sarandon opet igra kompleksni lik – ženu koja zalazi u „ozbiljne godine“ i zbog toga ne smatra sebe suviše atraktivnom...

Kakvi su izazovi igrati ovakvu ženu?

Takva žena meni nije nepoznata, ima puno dana kada se lično ne osećam previše atraktivnom i takav osećaj nema veze sa godinama u kojima se žena nalazi. Ono najtragičnije što se ženi može dogoditi jeste da izgubi osećaj za humor. Sve drugo nije mnogo važno.

Smisao za humor se ne uči, njega imaš ili nemaš?

Da, nažalost, humor ne možete da steknete učenjem mada se neki celog života trude. To je jednostavno način na koji posmatrate svet i idete kroz život. Humor je i odbrambeni mehanizam i način preživljavanja i znam da i vi, u vašoj zemlji, humorom prevazilazite mnoge nedaće. Ja sam najstarije dete u porodici sa devetoro dece i smatram da zaista posedujem smisao za humor koji me je mnogo puta spašavao.

Jesu li ga Vaša deca nasledila od Vas?

Oh, srećom jesu! Sva moja deca su veoma smešna i zabavna. Srećom po njih da je tako, inači bih ih odavno izbacila iz kuće!

Niste uspeli da izbacite svog „sina“ u filmu „Džef koji živi kod kuće“?

Ne, nisam, jer njegovo prisustvo u kući mom liku daje smisao života. Roditeljsvo vam otprilike izgleda ovako: majka je obično Vendi, a otac Petar Pan. Otac je obično taj koji predstavlja zabavu, a majka je zadužena za „zvocanje“ i kontrolu. Znate ono - jesi li napisao domaći zadatak, da li si se toplo obukao, nemoj da ostaješ do kasno. Kada nema oca u okolini, onda žena preuzima sve ove uloge na sebe, pa tu često nastaje prava zbrka, a za već „matorog“ sina čak pravi haos.

U filmu su Vaši „sinovi“ nekako zaglavljeni u životu Vašeg lika?

Da, čini se da je tako. Bila sam dirnuta scenarijem ovog filma, jer porodica meni lično veoma važna. U ovoj mojoj filmskoj porodici svi misle da su u pravu, svi se vole , ali niko od njih nije suštinski srećan jer ih porodična vezanost zapravo sputava. Majka je zaglavljena na poslu koji ne voli. Jedan sin je zaglavljen u pogrešnom braku, drugi zaglavljen u kući sa majkom jer se boji da je ostavi samu, ali dođe trenutak da se svi zapitaju gde smo to pogrešili.

Je li izlaz u tome da svako ode na svoju stranu?

Najidealnije je da članovi porodice žive blizu jedni drugih, i da svako ima svoj mali svemir u kojem će se osećati slobodnim, svestan da u svakom trenutku ima na koga da se osloni. To je idealno.

Bez obzira što Vaš lik u ovom filmu ima trenutke „napada“ nesigurnosti, Vi ste još jednom u ulozi snažne žene i opet je Vaša rola kompleksna?

Čini se da je tako tokom čitave moje karijere, ali dok igram sve te žene ne osećam se toliko jakom. Uvek sebi postavljam pitanje da li je lik koji tumačim dovoljno jak da bude glavni protagonista u sopstvenom životu. Da li je sposoban da preuzme stvari u svoje ruke, a da gledaocu ne bude odmah jasno šta će i u kom trenutku ta žena koju tumačim uraditi, pogotovo onda kada okolo nje nema nikog ko bi je čuo ili video.

Posle toliko uloga i zvezdane prašine oko Vas šta ste još naučili?

Ah, još uvek učim. Ono što sam shvatila sada, u mojoj starosti, jeste to da odnos sa ljudima ili sa poslom koji radite, mora da bude jedan rastući organizam. To nije nešto što dosegne određenu tačku razvoja, a onda počnete da se trudite da to sačuvate. Morate da ga negujete, da ostanete i gladni i radoznali i budalasti. Kada prestanete da budete takvi, možete da budete zadovoljni, ali ćete biti zaglavljeni u tom sopstvenom i samo vama važnom zadovoljenju.

Je li istina da igrate stoni tenis?

Istina! To me održava u dobroj kondiciji. Veliki sam fan i vašeg Karakaševića!

Momčilovićev film pobedio u Karlovim Varima

Miroslav Momčilović sa pobedničkom nagradom „Foruma nezavisnih“ u Karlovim Varima

 Film Miroslava Momčilovića „Smrt čoveka na Balkanu“ pobednik je programa „Forum nezavisnih“ 47. Karlove Vari festivala, u konkurenciji od 12 takmičarskih filmova iz celog sveta.

 Jednoglasnom odlukom žirija kojim je predsedavao iranski reditelj Masud Bakši, Momčiloviću je u prepunoj centralnoj festivalskoj dvorani uručena nagrada „Nezavisna kamera“, a ceremoniji dodele nagrada osim Momčilovića kao scenariste, reditelja i producenta, prisustvovali su i glumac Bojan Lazarov i izvršni producent i kompozitor Predrag Šarović. Ekipa našeg filma je Suzan Sarandon, uručila teniski reket koji je slavnoj američkoj glumici i stonoteniserki poklonio naš legendarni stonoteniser Aleksandar Karakašević.

 Nova Momčilovićeva tragikomedija na temu našeg mentaliteta i naravi, izvanredno je primljena od strane češke, ali i internacionalne publike i kritičara. Posle Karlovih Vari, film „Smrt čoveka na Balkanu“ biće prikazan van konkurencije i na Sarajevo film festivalu.