Враћање имовине или исправљање криве Дрине

У тексту Косте Драганића („Враћање имовине, али преко бирократије“ 6.7.2012) даје се тамна сликапримене Закона о реституцији. Општи квалитет самог закона може се осликати још црњим тоновима. Ово подилажење народу од стране политичара, тешко две милијарде евра, добило је такве размере да је угушило сваку могућност гласа против. Чим сте против, одмах вас дискредитују као комунисту, антилегалисту и шта све још, без икакве жеље да се позабаве аргументима које износите. Бар они разумни би, ипак, требало да саслушају и друге аргументe.

Борба за правду нема цену, рећи ће неки. И обавезно навести пример некадашњег земљишног максимума. Појединцима је земљиште изнад тадашњих законских максимума одузимано без накнаде. Али, погледајмо садашњи закон о враћању имовине и његов 31. члан. Тамо стоји да законски максимум новца за обештећење не може прећи 500.000 евра по једном лицу. Да не буде забуне, јасно се наводи да је то донето „у општем интересу“. Значи, она држава је сматрала да појединац не сме да има више земље него што она пропише; ова сматра да појединац не сме да добије назад више пара него што она пропише. А све у општем интересу!

Овакав Закон о реституцији је опасан не само зато што доводи у питање континуитет државности, урушава економску стабилност земље и ствара још веће неправде, него и зато што стимулише пошаст звану „исправљање криве Дрине“. Њиме се опасно потпомаже тај модел померања тежишта са сопствених (лоших) одлука ка моралисању о гресима других. Тако се, на пример, тражи и враћање имовине локалним самоуправама и АП Војводини. Обратите пажњу на формулацију „враћање имовине“. Тежиште није на томе да ли имовина треба да буде у њиховом власништву или не треба, него на исправљању раније учињене велике неправде. А како су они првобитно дошли у посед те имовине? Ваљда неким тадашњим законом, оснивачким актом и, евентуално, додатним одлукама. Како да то нису „неправедна“ акта, исправљена одузимањем, него је априори обрнуто? Таквих примера има колико год хоћете. Ваљда ће нови сазив Скупштине Србије имати више слуха да постојећи Закон о реституцији, уз стручну и широку јавну расправу, темељно преиспита. С обзиром на изузетно дуге временске одреднице овог закона, до почетка његове стварне примене (2014) може се доста тога учинити.

* Правник