Голгота на аутопуту

Последњег дана јуна и првог у јулу осим на граничним прелазима Србије са суседним државама на северу и северозападу, огромне саобраћајне гужве биле су и на наплатној рампи „Наис” код Ниша. Након чекања од по шест-седам часова на Хоргошу и Келебији, на улазу из Мађарске, или Батровцима, из правца Хрватске, туристи и транзитни путници чекали су додатних сат и по и два да би код Ниша платили путарину. По несносној врућини покушавали су да заштите децу и буквално спасавали главу, негодовали и протестовали...

Овог последњег викенда ситуација на поменутој наплатној рампи била је још гора и крајње драматична. Колоне аутомобила пред рампом биле су дуге и 20 километара. Чекало се на плаћање путарине на врелини и правој сахарској запари, на којој буквално није могло да се дише, и по три сата. Температура на сунцу била је око 50 степени, а на ужареном асфалту и више. Може се замислити како је било под усијаним крововима аутомобила, из којих се није излазило, јер поред аутопута хладовине нигде нема. Прави пакао...

Гушили су се људи у колима и падали у несвест. Деца и жене су плачући запомагали и дозивали у помоћ, пробијали се до интервентних екипа нишких лекара којe су им притекле у невољи, или до цистерни са водом за пиће, које је руководство града Ниша послало да би се ублажила ситуација. И трчали до саобраћајних полицајаца очекујући да им они, иако немоћни, помогну…

У колонама могло се чути само „катастрофа”, „брука”, „срамота”. Један Новосађанин, који је са породицом кренуо на одмор у Грчку и сам у правој невољи, дуго привидно миран, у једном тренутку није издржао – експлодирао је:

„Какву ово слику шаљемо у свет? Зар претходни викенд није био опомена и упозорење? Да ли ће ови страдалници који пиште и вриште од муке опет следеће године да ризикују и крену кроз Србију и праву голготу, или ће нас сви заобилазити као да смо кужни и отићи неким другим путем...?”

Да ли на ова питања уопште треба тражити одговоре? Празне приче, новински и телевизијски извештаји неће променити утисак код оних који су ни криви, ни дужни настрадали на тропским врућинама у Србији јер они знају да би у свакој нормалној земљи све било другачије организовано.

Треба хитно пронаћи одговор зашто се није нашао неко паметан и одговоран да каже, да нареди да се подигну све рампе и људи пусте да прођу. Јер за мало новца држави је нанета невиђена и немерљива штета и срамота.

Дилема је само да ли ће ово што се догодило натерати оне који су у суботу и недељу седели у канцеларијама и становима са климом, можда уживали на некој морској плажи или у хладовини крај базена, да се замисле и једном за свагда реше проблем каквог нема ни у једној европској земљи? Јер за то су плаћени.