Golgota na autoputu

Poslednjeg dana juna i prvog u julu osim na graničnim prelazima Srbije sa susednim državama na severu i severozapadu, ogromne saobraćajne gužve bile su i na naplatnoj rampi „Nais” kod Niša. Nakon čekanja od po šest-sedam časova na Horgošu i Kelebiji, na ulazu iz Mađarske, ili Batrovcima, iz pravca Hrvatske, turisti i tranzitni putnici čekali su dodatnih sat i po i dva da bi kod Niša platili putarinu. Po nesnosnoj vrućini pokušavali su da zaštite decu i bukvalno spasavali glavu, negodovali i protestovali...

Ovog poslednjeg vikenda situacija na pomenutoj naplatnoj rampi bila je još gora i krajnje dramatična. Kolone automobila pred rampom bile su duge i 20 kilometara. Čekalo se na plaćanje putarine na vrelini i pravoj saharskoj zapari, na kojoj bukvalno nije moglo da se diše, i po tri sata. Temperatura na suncu bila je oko 50 stepeni, a na užarenom asfaltu i više. Može se zamisliti kako je bilo pod usijanim krovovima automobila, iz kojih se nije izlazilo, jer pored autoputa hladovine nigde nema. Pravi pakao...

Gušili su se ljudi u kolima i padali u nesvest. Deca i žene su plačući zapomagali i dozivali u pomoć, probijali se do interventnih ekipa niških lekara koje su im pritekle u nevolji, ili do cisterni sa vodom za piće, koje je rukovodstvo grada Niša poslalo da bi se ublažila situacija. I trčali do saobraćajnih policajaca očekujući da im oni, iako nemoćni, pomognu…

U kolonama moglo se čuti samo „katastrofa”, „bruka”, „sramota”. Jedan Novosađanin, koji je sa porodicom krenuo na odmor u Grčku i sam u pravoj nevolji, dugo prividno miran, u jednom trenutku nije izdržao – eksplodirao je:

„Kakvu ovo sliku šaljemo u svet? Zar prethodni vikend nije bio opomena i upozorenje? Da li će ovi stradalnici koji pište i vrište od muke opet sledeće godine da rizikuju i krenu kroz Srbiju i pravu golgotu, ili će nas svi zaobilaziti kao da smo kužni i otići nekim drugim putem...?”

Da li na ova pitanja uopšte treba tražiti odgovore? Prazne priče, novinski i televizijski izveštaji neće promeniti utisak kod onih koji su ni krivi, ni dužni nastradali na tropskim vrućinama u Srbiji jer oni znaju da bi u svakoj normalnoj zemlji sve bilo drugačije organizovano.

Treba hitno pronaći odgovor zašto se nije našao neko pametan i odgovoran da kaže, da naredi da se podignu sve rampe i ljudi puste da prođu. Jer za malo novca državi je naneta neviđena i nemerljiva šteta i sramota.

Dilema je samo da li će ovo što se dogodilo naterati one koji su u subotu i nedelju sedeli u kancelarijama i stanovima sa klimom, možda uživali na nekoj morskoj plaži ili u hladovini kraj bazena, da se zamisle i jednom za svagda reše problem kakvog nema ni u jednoj evropskoj zemlji? Jer za to su plaćeni.