Преговори о Косову – мртва тачка

Према извештајима агенција
Беч – Мртва тачка, то је суштина оцене о новој рунди преговора о будућности Косова и Метохије, који су претходних дана вођени у Бечу, једнодушно оцењују агенције. Наиме, преговарачки тимови из Београда и Приштине нису успели да се договоре ни о једној спорној тачки из плана изасланика УН Мартија Ахтисарија. Делегација косовских Албанаца одбија сваки захтев српске делегације,  која покушава да многобројним амандманима издејствује промене у Ахтисаријевом предлогу, док међународни посредници својим пасивним ставом према свему показују своју незаинтересованост за било какве озбиљније корекције, преноси Танјуг.

После паузе од три дана, преговори у бечком Аустрија центру биће настављени у уторак разматрањем Анекса 3 који се односи на децентрализацију, док ће се у среду говорити о верском и културном наслеђу. У четвртак су на дневном реду Анекси 9 и 10 (будући цивилни статус међународног присуства), затим Анекс 11 о међународном војном присуству, као и Анекс 8 о безбедности. Преговори се завршавају у петак разматрањем Анекса 12 који садржи агенду за имплементацију предлога решења.

Према плану Уносека, преговори о будућности Косова требало би да се заврше другом рундом, на вишем нивоу, 10. марта, када Ахтисари, како је најавио, жели да представи Београду и Приштини своју измењену верзију предлога.

Општа је оцена за сада да првом верзијом тог предлога Ахтисари није успео да приближи ставове Београда и Приштине о будућем уређењу покрајине, што је било јасно још првог дана наставка преговора у Бечу. Према оцени координатора српског тима Леона Којена, Ахтисаријев предлог је неприхватљив за Србију о главном питању, а то је независност Косова, на коју он јасно мисли упркос томе што не користи тај израз, преноси Танјуг.

У "Свеобухватном предлогу за решење статуса Косова", који је српски преговарачки тим представио у Бечу на преговорима, Косово и Метохија је аутономна покрајина у саставу Србије и биће надлежна за спровођење законодавне, извршне и судске власти, преноси Бета. За Србију ће бити резервисани спољни послови, контрола граница, монетарна и царинска политика, посебна царинска и инспекцијска контрола и заштита верског и културног блага и људских права у последњој инстанци. "Устав Косова и Метохије биће сагласан у свим својим одредбама са Уставом Републике Србије", наводи се у предлогу и додаје да ће у случају конфликта у тумачењу одредби, бити меродаван највиши правни акт Србије.

У предлогу београдске делегације, за решење статуса Косова избрисана је одредба Мартија Ахтисарија по којој би сви грађани СФРЈ настањени на Косову до 1998. године и њихови директни потомци, требало да стекну право на држављанство Косова.

Упркос томе што нема напретка у консултацијама, западни дипломатски извори их сматрају корисним зато што потврђују да нема више могућности за постизање споразума између Београда и Приштине, пише приштински лист "Зери", а преноси Бета. "Тренутно у ЕУ постоји консензус око Ахтисаријевог пакета о статусу Косова, али што дуже буде трајао процес, биће теже да се сачува јединствен став", тврде дипломатски извори за "Зери".

Ахтисари се при изради свог плана о Косову консултовао са ЕУ, САД и косовским Албанцима, али је игнорисао Србију и Русију, упозорава аналитичар Илана Бет-Ел у тексту који је објавио бриселски недељник "Јуропијен војс", преноси Бета. Према њеним речима, Ахтисари је игнорисао Србију, "суверену земљу од које би Косово требало да се отцепи", и Русију, која је "главни савезник Србије и бивша суперсила која жели да поврати своју премоћ". Историјат ангажовања ЕУ и УН на Балкану је проблематичан, тврди ова аналитичарка и додаје да стога "то није идеална позиција с које се може преговарати о изузетно осетљивом решењу као што је коначан статус Косова".