Отимамо се о туђе паре

Зашто се држава не би задужила за додатних десет милијарди евра, колике су наше укупне девизне резерве, и тим новцем подстакла инвестициону потрошњу, питао се недавно Душан Бајатовић, високи функционер СПС-а. Његова математика каже да би тиме у наредних пет година дошло до раста бруто домаћег производа, односно „националног колача”, са садашњих 30 на чак 100 милијарди евра. То значи да удео државног дуга у БДП-у, тада не би био 45, већ 25 одсто, израчунао је Бајатовић.

Наша рачуница, међутим, показује да би, уколико би се Србији заиста остварила Бајатовићева идеја и пројекција раста, ми бисмо у наредних пет година остваривали просечан привредни раст око 27 одсто!

– То ниједној земљи никада у економској историји није пошло за руком – каже економиста Љубомир Маџар. Нема тих резерви нафте или злата које бисмо преко ноћи могли да откријемо, а које би нам обезбедиле такав незапамћен раст, додаје.

– Да је то могуће други би се досетили пре њега, јер не чека историја на Бајатовића. Ако би се то остварило могао би комотно да претендује за Нобелову награду за економију, али та га бува неће ујести. То показује лудост његове констатације која је изван свега што би могло да се прихвати као реална пројекција – оцењује Маџар.

Он смата да је намера да се новац из обавезних резерви Народне банке Србије користи за подстицање привреде веома опасна идеја, јер би се на тај начин истопило и ово мало поверења које земља има у очима кредитора и страних инвеститора.

Међутим, Душан Бајатовић предложио је недавно да нека нова развојна банка емитује хартије од вредности које би откупила НБС, а држава се задужила за додатних милијарду евра. Не видим зашто тај новац не би отишао за подршку пољопривреди, на пример, где је мултипликатор пет, односно где би се „оплодио” пет пута, казао је Бајатовић и подсетио да је за одбрану оваквог „стабилног” курса потрошено 1,4 милијарде евра.

Током ове кризе привредници су небројано пута покушали да се приближе новцу који НБС чува у девизним резервама, а које тренутно износе око 10 милијарди евра. Око којих пара се они заправо отимају? Структура тог новца даје најбољи одговор на то питање – око туђих.

Према подацима Народне банке Србије, више од 596 милиона евра чува се у злату, док 270 милиона евра представљају специјална права вучења, односно обавезе према Међународном монетарном фонду. Ефектива и депозити у иностранству износе 1,86 милијарди евра, док је највећи износ уложен у хартије од вредности и то 7,45 милијарди евра. Девизне резерве банака на крају маја достигле су 1,12 милијарди евра.

Коришћење девизних резерви је јасно дефинисано Законом о Народној банци Србије, о девизном пословању, као и Законом о буџетском систему и Одлуком о утврђивању Програма монетарне политике НБС у 2012. години, кажу у централној монетарној институцији.

– На основу наведених закона и одлука, девизне резерве користе се, пре свега, за очување финансијске стабилности, односно за спровођење монетарне политике путем интервенције НБС на девизном тржишту ради смањења прекомерних дневних осцилација курса, несметаног функционисања девизног тржишта и одржавања ликвидности за текућа плаћања и испуњења обавеза Републике Србије према иностранству. Употреба девизних резерви у друге сврхе није у складу са постојећим законима и одлукама НБС и може угрозити финансијску стабилност земље – објашњавају.

Јасна Атанасијевић, глави економиста Хипо Алпе Адрија банке, каже да половина новца из девизних резерви није на располагању Народној банци Србије. Према подацима за мај, 5,14 милијарди је расположиво централној банци.

– Тај новац може да се користи за интервенције на девизном тржишту како би се спречиле прекомерне дневне осцилације курса – објашњава Атанасијевић.

Када се погледају обавезе, чак 2,84 милијарде евра чине депозити пословних банака, што је новац који је НБС заправо поверен на чување. На крају маја на том рачуну налазило се и 530 милиона евра девизних депозита државе, док 1,6 милијарди Србија дугује ММФ-у.

Да није посао Народне банке Србије да помаже привреди, сматра и Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште. То је у највећој мери новац банака који је остављен на чување НБС. Небојша Савић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), каже да девизне резерве имају своју намену и да не могу да се крчме како ко замисли.

– Сваки новац има свог власника, па и девизне резерве. Јер нико није те паре поклонио НБС, па она не зна шта ће с њима. Они који су те паре зарадили брину о томе како њима располажу. Било какво коришћење девизних резерви у друге сврхе значило би да држава крчми туђе паре – каже Савић.

Данијел Цвјетићанин, професор на „Сингидунуму”, каже да се с тим новцем не треба шалити, јер се зна чему он служи. То би био самоубилачки потез државе. Привредници се заправо отимају око туђих пара, закључује Цвјетићанин.