Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо редитељ и писац Драгован Јовановић

Преминуо редитељ и писац Драгован Јовановић

Синоћ је у Геронтолошком центру „Београд”, у Дому на Вождовцу, преминуо истакнути културни прегалац Драгован Јовановић (Младеновац, 1937). Био је филмски и позоришни редитељ, писац филмских сценарија и радио-драма, оснивач једног од наших најстаријих фестивала у Сопоту „Слободарске свечаности”, који је недавно преиначен у „Софест”. Као директор Музеја позоришне уметности, основао је Театротеку, захваљујући којој је сачувано непроцењиво позоришно благо на видео-касетама. Драгован Јовановић, иначе студент прве генерације драматургије на Факултету драмских уметности са Велимиром Лукићем и Видом Огњеновић, на позив Бојана Ступице, постао је драматург Југословенског драмског позоришта и асистент великог редитеља.

У време кад је био директор Музеја позоришне уметности, Драгован Јовановић је оснивач највећег глумачког признања ‚‚Добричин прстен”.Режирао је али и написао сценарија за неколико филмова међу којима је наш први партизански филм ‚‚Девојка са Космаја”, са Људмилом Лисином у главној улози. Захваљујући писму Хрушчову, руска глумица је успела да добије дозволу и дође у нашу земљу и постане супруга редитеља Јовановића, са којим има и сина, успешног сценографа и сликара који сада с мајком живи у Израелу.

Потписао секао редитељ и аутор сценаријафилмова „Мирис земље”,„Саблазан”,„Против Кинга”, „Бекство”. Добитник је и награде у Карловим Варима. Јовановић је у време боравка у Бразилу режирао и запажене позоришне представе у Рио де Жанеиру. Своју љубав према театру и глумцима давао је готово до краја, радећи у Дому културе у Младеновцу. Био је и директор ‚‚Југоконцерта” и заменик директора у Заводу за научну и техничку сарадњу. После тога тражио је да се пензионише, а од 2005. године живео је у Дому на Вождовцу. Био је кандидат у два маха за Националну пензију, али нажалост, није је дочекао.

Дан сахране на гробљу у Младеновцу, биће накнадно саопштен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.