Бекство од американизације

Вечерас на Фесту публика ће бити у прилици да види добитника венецијанског "Златног лава", филм "Мртва природа" кинеског редитеља Ђија Жанг Кеа и прави је потез београдског фестивала што је, уврстивши чак три његова филма у програм "Фантазија", омогућио публици упознавање са овим код нас мање познатим аутором.

Сусрет са Жанг Кеом био је уприличен недавно на 57. Берлинском фестивалу (својевремено је у Берлину и откривен у програму "Форум" где је приказан филм "Џепарош") у којем је учествовао као један од предавача у Талент кампусу који окупља студенте филма из целог света. Разговор је био срдачан и из њега се могло сазнати много о редитељевим филмовима "Џепарош", "Платформа", "Свет", "Непозната задовољства", намери да на пролеће сними "Године тетоваже", филм о младим људима и њиховим ганговима у раном периоду Културне револуције, о разлозима недоласка на 35. Фест...

Штета што нећете доћи на београдски Фест, могу ли да знам разлог?

Много ми је жао што до тога није дошло, али молим и вас и Београђане да ми опростите. Прошле године умро је мој отац, а мајка се осећа веома усамљено. Сада је у Кини време великог новогодишњег празника, када су породице на окупу, и сматрам да треба да будем са мајком. Одсутан сам од куће већ више од месец дана. Молим вас да у моје име поздравите Београд и београдску публику.

У Венецији сте направили право изненађење појавивши се са два филма и освојивши "Златног лава". И Ваш документарни "Исток" и играни филм "Мртва природа" о истој су теми – последице изградње џиновске бране "Три клисуре" на реци Јангцекјанг, и по људе и по природу?

Када сам први пут дошао на територију реке Јангце, у област где се гради брана, моја намера је била да снимам документарни филм о животу сликара и деструкцији града, те о вези између те две ствари. Међутим, после завршетка снимања документарца, прича је избила на површину, родила се, расла и надграђивала још док сам био тамо. Тако сам спознао да сам желео да снимим играни филм о уништавању града Фенгђеа.

И Ви сами се у овом филму понашате не само као редитељ већ и као сликар. Веома Вам је важна визуелна страна, ликовност кадрова филма?

Јесте, нарочито у "Мртвој природи" филму сниманом на подручје које је и иначе једна од класичних тема кинеских пејзажиста. Огроман број слика током векова настајао је инспирисан пејзажима око Јангцеа. Тачно је да сам се понашао као сликар. То се може видети и по покрету камере која отвара кадрове приче полако као уроловани папирус класичних кинеских сликара, али и по употреби зелених тонова. Према традицији кинеских "зелених слика", увек после црних тонова обавезно долази бар мали додир зеленог.

Интересантно је да сте се и у свим Вашим претходним филмовима бавили оним што се може назвати и болесном страном друштва?

Да, у праву сте. Они јесу о болести друштва и појединцима који се са тим суочавају. Када сам почео да снимам свој први филм 1997. године у Кини је почео економски процват који се из године у годину само повећавао. Са друге стране, људи, појединци, постајали су све усамљенији и остављени иза свега, суочавајући се са многим проблемима у друштву брзих промена. Кинеска економија заиста фасцинантно расте и чини се да Кинези све чешће и све брже усвајају, копирају, западни начин живота, одричући се традиције, импресивног цивилизацијског наслеђа и културе, трчећи за новцем?

Ваша запажања су исправна а ја сам на то јасно указао, посебно у филму "Свет". Мој поглед на то је да Кинези остављају иза леђа своју културу и копирају Запад. Оно што је опасно у вези с тим јесте што остављање традиционалног начина размишљања, веровања, културне традиције, рађа само један супститут, а то је новац. Све релације међу људима данас су базиране на новцу.

Да ли и ви патите од глобализације?

У мојим очима, оно што се догађа у Кини није глобализација већ американизација.

Не само у филмовима и у биоскопима?

У свакодневном животу.

Шта то значи за обичне, мале људе?

Значи утицај америчких филмова, телевизије, музике, брзе хране – Мекдоналдса, Оскара... Тако се уче да традиционалне вредности остављају иза себе и концентришу се на новац којим би могли да купе сву ту чаролију коју су видели.

Колико кинеска публика гледа Ваше филмове с обзиром на то да их Ви у њима подсећате да нешто није у реду са тим новоусвојеним, увезеним вредностима?

Пошто су почели да живе у сновима а не у реалности, моји филмови им често падају тешко. Када погледате Кину, она је огромна земља са великим бројем становника и у том смислу само мали део њих гледа моје филмове.

Прошле године Чен Кајге је потрошио 35 милиона долара на свој филм "Обећање", колико новца Ви можете да потрошите?

За оба филма, "Мртву природу" и документарни филм, укупно сам прошле године потрошио 820 хиљада долара.

Шта за Вас заиста значи припадање "шестој генерацији" кинеских редитеља?

То су све започели кинески филмски критичари. Они су ти који су почели да разврставају редитеље по генерацијама, а онда је то полако прихватио и цео свет. То за мене заиста ништа не значи јер и нема неко специјално значење.

Они који су названи припадницима "пете генерације" одрастали су и стасавали у периоду Културне револуције. Ви растете у другачијем периоду. Да ли Вам је лакше?

Не знам како је било за њих пре, али знам да сам се ја од почетка осамдесетих, када сам почео да се бавим филмом, сусретао са две главне препреке, два тешка притиска који и данас постоје. С једне стране то је цензура и политичка контрола, а са друге тржиште, финансирање филмова.

Када сте већ поменули цензуру, можете ли да ми објасните чињеницу да многи филмови који треба да буду приказани на великим фестивалима имају забрану цензорске комисије иако су често много мање "незгодни" од Ваших филмова?

Прво треба да знате да није реч о постојању система цензуре, већ о људима који раде цензуру. И ту нема правила. Ако су ти људи срећни и задовољни, онда ће филм бити на фестивалима без проблема. Ако нису, онда је то – не. Покушавали смо да се у свему томе донесу нека правила, али није било воље. Читавих пет-шест година чинило се да све то полако нестаје, да има већих филмских слобода, а онда одједном поново је почело.

Многи у свету обожавају Гонг Ли, шта је са Вама?

Ха, ја волим много глумица! Нарочито оне које имају лице модерне Кине и оне које не ускачу као велике звезде, већ се ублендују у филм тако да постану његов природан део.