Отворено и „војвођанско питање“

Одлука Уставног суда Србије да су кључне надлежности које данас Војводина има противне Уставу узбуркала је војвођански политички врх. Будући да се процењује да ће нова влада Србије бити више склона да стане иза одлуке суда о неуставности двадесетак чланова Закона о утврђивању надлежности АП Војводине него да се заложи за њену промену, они указују и да у наредних неколико месеци „војвођанско питање” може да буде спорна тачка у односима републичке власти са покрајином. При томе, имају у виду чињеницу да су састави влада на републичком и покрајинском нивоу различити.

Истичући да је одлука суда подгрејала ионако врућу политичку сцену у Војводини, Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам и политички аналитичар, чак каже да је Војводина „сада апсолутна опозиција”. Он наводи да је војвођанско крило Демократске странке и онда када је доношен поменути закон и Статут Војводине, имало опозицију и у централи своје странке. Приметивши да је годину дана трајало „препуцавање” око тога да ли је нешто у складу са Уставом или није на релацији централа ДС – филијала ДС-а у Војводини, објашњава да је сада ситуација још гора, јер ће владајућа гарнитура у Војводини, где је, сем Београда, једино победио стари проевропски блок, бити у оштрој опозицији са владом у Београду. Попов истиче да у сваком случају није добро да се на овај начин отвори једно ново „жариште спорења и сукобљавања, као да их нема у другим деловима у овој држави”.

Према његовом мишљењу, одлука Уставног суда је пала „као гром из ведра неба”. „Невероватно је да после толико времена откако је донет закон и откако су поднети поднесци за оцену уставности појединих одредаба тог закона суд баш у овом моменту доноси ту одлуку. Делује као да се суд додворава новој власти која има исти став према аутономији Војводине – да се она мора свести на најнижи могући ниво, односно да се уставне одредбе веома рестриктивно тумаче”, мисли овај наш саговорник.

Упитан колику тежину на прилике у Војводини може да има став који се чуо из редова напредњака, да су нови покрајински избори сада једини логичан корак, одговара да то не би изазвало огромно незадовољство само код политичких структура у Војводини, него и код грађана. „То би просто личило на освету нове владајуће гарнитуре Војвођанима који их нису подржали, као што нису подржали ни Устав 2006. по којем се сада оспоравају ови чланови закона око надлежности”, закључује Попов, коме није јасно ни то како би се ствари у покрајини сада, после више од две године спровођења тог закона, могле вратити „у рикверц”.

И политички аналитичар Дејан Вук Станковић сматра да одлука Уставног суда неће пореметити односе у владајућој коалицији Војводине – коју чине Демократска странка, Савез војвођанских Мађара и Лига социјалдемократа Војводине – односно да ће унутар ње доћи до хомогенизације и да ће, заправо, бити формиран јединствени фронт против одлуке суда. „Неће доћи до ремећења односа. Више ће доћи до неког њиховог повезивања у конфронтацији са централном влашћу”, истиче Станковић.  

Он, наиме, сматра да се може очекивати да ће се политичке супротности у земљи после ове одлуке суда појачати, тим пре што постоји нека врста дистанце актуелне владајуће коалиције у покрајини у односу на коалицију која ће бити прављена на нивоу читаве Србије.

„Реторика у Војводини већ се значајно заоштрила и треба очекивати да ће та заоштрена реторика одређивати политички живот наредних неколико недеља. Шта следи после такве реторике? Вероватно припремање неког политичког плана јаких политичких структура у Војводини који би ишао у правцу одбране оног концепта аутономије за који се они залажу”, мисли Станковић, који, такође, наводи да се може очекивати једна врста „чеоног конфликта између политичких представника покрајине и политичких представника централне власти”. А велико је питање, према његовим речима, како ће се према одлуци Уставног суда поставити новоформирана влада Србије. „Мени се ипак чини да ту има странака које су спремне да политички бране одлуку Уставног суда, тако да није немогуће, како време буде пролазило, да Војводина постане политичка тема на којој ће се на различит начин преламати политичке супротности које дуже време постоје у нашем јавном мњењу”.

Станковић, заправо, мисли да „војвођанско питање” може да буде једна врста политичко-медијског жаришта и да ће то, вероватно, у неком средњем временском периоду, подразумевати отварање дијалога између представника Владе Србије и покрајине, који ће, како се чини у овом тренутку, подразумевати не баш једноставне преговоре.

А поводом Мировићевог предлога о новим покрајинским изборима, и Станковић оцењује да би то могло још више да подигне политичке супротности између војвођанске и централне власти.